Danas je 5.6.2016.g. Nedelja, ime mi je srce...rođena? falim te bože što se ne sećam :)

Danas sam isplanirala, da ništa ne pišem :) niti komentiram. Osobno zadovoljstvo ne treba zloupotrebljavati ako se je u nekom društvu. Imam W pa ću tamo možda piskarati. ili se setiti nečega pametnijeg i svu snagu, znanje i umeće skoncentrirati do konačnog ispunjenja plana. 

Danas je dan odmora, fizički rad ne dolazi u obzir..umski može i poželjan je, da ne bih i ime zaboravila, trening. Prelistati neku pročitanu knjigu, pročitati ono što je davno nešto markirano, ponovo razmisliti o tome, da li se ima isto mišljenje ili se je nešto zbog vremenskog razmaka promenilo.

Pozvati ćutologe i pitati za zdravlje...prošetati pored reke, ako se ne ispuni prognoza o vremenskim nepogodama.

Čitati članke, prepoznati sebe u njima...koliko je negativnosti i koliko pozitivnog i da li je uopšte moguće sebe menjati i zbog čega?

Ručak nedeljni, klasika,... kavica, neka majušna delicija, nedeljom u 2...

Svo vreme, tamo negde iz pozadine svira instrumentalna glazba, da reči ne bi dekoncentrirale za vreme umskog rada.

Problem je od uvek Nedelja popodne. Deo dana koji nije ugodan mojoj naturi. koliko god se trudila, da ga osmislim, ne mere :) i ako ga osmislim nešto mi ne paše?...ali ok, možda baš današnje popodne donese neko iznenađenje i razbije dugogodišnju monotoniju tog dela dana. Obzirom, da nada umire zadnja... u to verujem... ako ne ovog nedeljnog popodneva možda, sledećeg ili onoga tamo...

Bilo kako bilo, hvala Gospode, da si me danas probudio, da su mi dečica zdrava, možda i ja jer nisam skoro išla pitati nauku...hvala Ti, da imam zaklon, hranu... hvala i na balkonskom cveću, hvala svima koji i danas rade i za moju penziju...hvala da još veruješ u mene i moje spasenje, hvala što mi opraštaš. Ljubim Te!