Član mojanostalgija

Upisao:

mojanostalgija

OBJAVLJENO:

o ravnopravnosti spolova

o ravnopravnosti spolova
Za razmisliti
S tarotom svaki dan Čarobnjački tarot
Kako kažu - slojevito, kompleksno  nije jednoznačno.....
Za razmisliti
Ima dubinu društvenih odnosa
Oslikava današnje vrijeme i kretanja ....

Itd itd itd ....

 

 

SADRŽAJ UPISAO

Član mojanostalgijaMerlin5 Dodaj ili oduzmi Merlina

Smatrate člana mojanostalgija dobrim članom portala? Nagradite ga Merlinom.

🔝

KOMENTARI

  • 28.07.2017. 14:56h

    Član emilio-iiMerlin0

    Pružam ali da bih navlačio....

    ....ili navučiti jaganjca!?

    **

     

    __________________________________

     

     

    »Prema kome upravljaš tu svoju ,kontrolisanu' ludost,

    don Huane?« upitah ga posle duže pauze.

    On se prigušeno nasmeja.

    »Prema svakome!« uzviknu s osmehom.

    »A kad se rešiš da je upražnjavaš?«

    »Uvek kad bilo šta činim.«

    Učini mi se da tu treba da rekapituliram to što mi

    je rekao pa ga upitah da li »kontrolisana« ludost znači

    to da njegovi postupci nisu nikada iskreni već da su

    to uvek postupci jednog glumca.

    »Moji postupci potiču iz iskrenosti«, reče, »ali to

    su samo postupci jednog glumca.«

    »Onda je sve što činiš ,kontrolisana' ludost!« rekoh,

    iskreno iznenađen.

    »Da, sve«, odgovori.

    »Ali to ne može biti istina«, negodovao sam, »ne

    može svaki tvoj postupak biti plod "kontrolisane" ludosti.«

     

    »A zašto ne?« upita me s tajanstvenim izrazom lica.

    »Zato što bi to značilo da za tebe ništa nije važno

    i da ti uistinu nije ni do čega stalo. Eto, uzmi mene,

    na primer. Hoćeš li time da kažeš kako ti je svejedno

    hoću li ja postati čovek od znanja ili neću, da li ću

    umreti ili neću, ili bilo šta slično?«

    »Tačno! Svejedno mi je. Ti si za mene isto što i

    Lusio ili bilo ko drugi u mom životu — moja ludost

    pod kontrolom.«

    Odjednom osetih čudnu prazninu. Očito, nema pod

    bogom nikakvog razloga iz koga bi don Huan trebalo

    da je stalo do mene, ali, s druge strane, bio sam gotovo

    siguran da sam mu ja lično drag; mislio sam da

    drukčije ne bi ni moglo biti pošto mi je uvek kad sam

    bio s njim poklanjao punu pažnju u svakom trenutku.

    Palo mi je na um da don Huan to kaže možda zato

    što se nešto ljuti na mene. Pa ja sam, najzad, odustao

    od njegovog učenja.

    »Čini mi se kao da ne govorimo o istome«, rekoh.

    »Nije trebalo da sebe uzmem za primer. Hteo sam u

    stvari da kažem kako na svetu začelo postoji nešto

    do čega ti je stalo i to tako da se to ne može podvesti

    pod tvoju ,kontrolisanu' ludost. Mislim da čovek ne

    može da živi ako mu baš ni do čega nije zalsta stalo.«

    »To se odnosi na tebe«, reče. »Tebi je stalo do ovoga

    ili onoga. Pitao si me za moju ,kontrolisanu' ludost

    i ja sam ti rekao da je ludost sve što na ovom svetu

    činim, bilo u odnosu na sebe ili na druge ljude, jer

    ništa u stvari i nije važno.«

    »Stvar je u ovome, don Huane: ako ti ni do čega

    nije stalo, kako možeš i dalje da živiš?«

    Nasmejao se, pa je posle kraće pauze, u kojoj je

    izgleda razmišljao da li da mi odgovori ili ne, ustao

    i otišao u zadnji deo svoje kuće. Pošao sam za njim.

    »Čekaj, čekaj, don Huane«, rekoh. »Zaista želim to

    da znam; moraš mi objasniti šta si tim hteo da kažeš.«

    »Možda se to i ne može objasniti«, reče on. »Stalo

    ti je do izvesnih stvari u životu zato što su važne; tebi

    su začelo važni tvoji postupci, ali za mene više ništa

    nije važno — ni moji ni bilo čiji tuđi postupci. Živim

    ipak i dalje zato što imam volju. Zato što se ta volja

    kalila celog mog života i što je sad čista i zdrava tako

    da više nije važno to što za mene ništa nije važno.

    Moja volja upravlja ludošću mog života.«

    Čučnu pa pređe prstima po nekim travama koje je

    izneo napolje da se suše na velikom komadu sargije.

    Bio sam zbunjen. Nikad ne bih ni pomislio da će

    moje pitanje odvesti razgovor na tu stranu. Posle podužeg

    ćutanja setih se nečega. Rekoh mu da su, po

    mom mišljenju, neki postupci drugih ljudi veoma važ­

    1. Ukazah mu na to da je atomski rat najdrastičniji

    primer takvog postupka. Rekao sam da je za mene uni­

    štenje svakog života na zemlji krajnje zapanjujući čin.

    »Veruješ to zato što misliš. Razmišljaš o životu«,

    reče don Huan, a oči mu blesnuše. »Ti ne vidiš.«

    »Da li bih drukčije mislio kad bih video?« upitah.

    »Kad čovek jednom nauči da vidi, ostaje na svetu

    potpuno sam, bez ičega osim ludosti«, reče don Huan

    zagonetno.

    Ućuta časak pa me pogleda kao da ga zanima kako

    su njegove reči delovale na mene.

    »Tvoji postupci, kao i postupci drugih ljudi uop-

    šte, tebi se čine važni zato što si naučio da misliš kako

    su važni.«

    Izgovorio je reč »naučio« naglasivši je toliko da

    sam morao da ga pitam šta hoće tim da kaže.

    On ostavi one trave pa pogleda u mene.

    »Mi naučimo o svemu da mislimo«, reče, »a onda

    izvežbamo oči tako da vide ono što gledaju onako kako

    mi mislimo o tome što gledamo. Gledamo sebe već

    uvereni da smo važni. I zato moramo i da se osećamo

    važnim! Ali kad čovek nauči da vidi, uviđa da više ne

    može da misli o stvarima koje gleda, a kad ne može

    da misli o tome u šta gleda, onda mu sve postaje nevažno.«

     

     

    ______________________________

     

     

     

    Uvjeravala me je da savršena rekapitulacija

    može ratnika izmijeniti jednako kao totalna

    kontrola sanjačkog tijela, pa čak i više. U tom

    pogledu sanjanje i traganje vode istom kraju,

    ulasku u stanje treće pozornosti. Međutim, za

    ratnika je važno da zna i vlada jednim i drugim.

    Rekla je da su ženama potrebne različite

    konfiguracije svijetlećeg tijela da bi time ovladale.

    S druge strane, muškarci mogu oboje

    polučiti mnogo lakše, iako nikada ne mogu

    doseći takvu razinu sposobnosti što je u obje te

    umješnosti mogu ostvariti žene.

    Florinda je objasnila da je ključni element u

    rekapitulaciji disanje. Disanje je za nju bilo

    magično, jer se radilo o životnoj funkciji. Rekla

    je da je prisjećanje vrlo lako ako se uspije

    reducirati područje stimulacije oko tijela. To je

    bio razlog za kočveg; disanje će tada pobuditi

    sve dublje i dublje uspomene. Tragači se teoretski

    moraju sjetiti svakog osjećaja što su ga imali

    u životu, a taj proces počinje s disanjem.

    Upozorila me je da me za sada uči samo

    preliminarnim stvarima, a da će me kasnije, u

    drugom ambijentu, poučiti i onim zamršenijim.

    Florinda je rekla da ju je dobročinitelj uputio

    neka ispiše popis zbivanja koja treba oživjeti.

    Rekao joj je da procedura počinje s inicijalnim

    udahom. Tragači počinju s bradom na

    desnom ramenu i polako udišu dok okreću

    glavu u luku od sto i osamdeset stupnjeva. Dah

    završava na lijevom ramenu. Kad se jednom

    prestane s disanjem, glava se vraća u odmorišni

    položaj. Izdiše se s pogledom uprtim ravno

    pred sebe.

    Tragač, zatim, uzima događaj s vrha popisa i

    zadržava se s njim sve dok ne obnovi sve

    osjećaje u vezi s njim. Dok se tragači prisjećaju

    osjećaja koji su dio svega onoga čega se

    sjećaju, oni dišu polako, pokrećući glavu s

    desnog na lijevo rame. Svrha tog disanja je

    očuvanje energije. Florinda je tvrdila da svijetleće

    tijelo neprekidno stvara paučinasta vlakna

    koja strše iz svijetleće mase, a pokreću ih

    emocije svih vrsta. Stoga svaka situacija međusobnih

    dodira, ili svaka situacija u kojoj su

    uključeni i dodiri, iscrpljuje svijetleće tijelo.

    Magijom disanja tragači dišu zdesna nalijevo,

    sjećajući se osjećaja, i pobiru vlakna koja

    ostaju iza njih. Neposredno nakon toga slijedi

    disanje od lijeve na desnu stranu, i to je izdisaj.

    Njima tragači izbacuju vlakna koja su u njima

    ostavila druga svijetleća tijela, uvučena u zbivanja

    kojih se tragač prisjeća.

    Utvrdila je da su to glavne pretpostavke

    traganja, koje su prošli svi članovi njene grupe,

    kao uvod u mnogo kompliciranije vježbe te

    umješnosti. Ukoliko tragači ne usvoje osnove

    kako bi ponovo dobili vlakna koja su ostavili

    svijetu, i naročito odbacili ona što su im drugi

    ostavili, ne postoji mogućnost upravljanja obuzdanom

    ludosti, jer su ta tuđa vlakna temelj

    bezgraničnog kapaciteta samopouzdanja. Da bi

    se uvježbala obuzdana ludost — jer nije riječ o

    izrugivanju ili kažnjavanju ljudi, niti dominaciji

    nad njima — čovjek mora biti kadar nasmijati

    se samome sebi. Jedan od rezultata detaljne

    rekapitulacije, rekla je Florinda, jest neobuzdani

    smijeh prilikom suočavanja s dosadnim

    ponavljanjem svog samopoštovanja, koji je u

    srži svih ljudskih dodira.**

     

    **

    American poet and social activist, Langston Hughes, expresses your same sentiment in his poem: Dreams:

     

    Hold fast to dreams

    For if dreams die

    Life is a broken-winged bird

    That cannot fly.

     

    Hold fast to dreams.

    For when dreams go

    Life is a barren field

    Frozen with snow.

     

    Nyei: Yes! As Reni said, let’s not judge ourselves! On a practical, physiological level, that kind of judgment affects the nervous system, and one of its various responses is “freeze” mode—where one is barely moving, with shallow breath, and caught in a loop of repetitive inner dialogue—and therefore not able to dream!

     

    Fighting or fleeing a predator or threat involve the sympathetic nervous system, which responds by increasing the adrenal flow, stimulating the heartbeat and muscular movement, and opening the bronchials. Freezing, or “playing dead” in response to a predator or danger involves the parasympathetic nervous system, which is normally responsible for digestion, rest, elimination, and other restorative or releasing functions. In “freeze” mode, the parasympathetic response slows down the breathing and muscle movement, sending the nervous system into a state known as “tonic immobility,” often a lifesaving response to a real threat.

     

    Once the predator has moved away, the animal will spontaneously shake itself off, returning its nervous system to homeostasis. We human being animals, however, can sometimes get stuck in freeze mode, repeatedly replaying our scenario of fear in our minds when the actual danger is no longer present—or when it’s simply danger to our self-image, and not really to our person.

     

    If you can breathe more deeply, get up, shake off, and practice some Tensegrity® movements to get the blood, lymph and energy recirculating—your thoughts and experiences will get renewed as well.**

     

    **

    Pogledao me je škiljeći i rukom, kao da čisti, pokazao oko nas.»Tajna svega ovoga leži u nečijoj pažnji«, reče on.»Šta hoćeš time da kažeš, don Huane?«»Sve ovo postoji samo zbog naše pažnje. Eto ovaj kamen pored kojeg sedimo predstavlja to - kamen, jer smo primorani da mu posvetimo pažnju kao kamenu.« Hteo sam da mi objasni tu ideju. On se nasmeja i, kao da me optužuje, uperi prst u mene. »

     

     

    _______________________________-

     

     

    Objasnio je da su prekidanje svakodnevnih životnih poslova, hod moći i nerad putevi učenja novih načina opažanja sveta koji ratniku pružaju nagoveštaj o neverovatnim mogućnostima delanja. Don Huanova ideja je bilada ove 3 tehnike omogućavaju da se sazna odvojeni i praktični svet»sanjarenja«.»Sanjarenje je praktična pomoć koju su izmislili vračevi«, reče on. »Oni nisu bili budale; znali su šta rade i nastojali su da imaju koristi od naguala vežba jući svoj tonal da za trenutak popusti, a zatim ponovo ovlada. Ove reči suza tebe besmislene. Ali to je ono što si sve vreme činio: vežbao si da popustiš a da pri tom ne otkačiš. Sanjarenje je, naravno, vrhunac nastojanja vračeva,krajnja korist naguala.«

     _____________

    »Poželi mu sreću, Karlitos«, reče. »Poželi mu sreću.«Bio sam vrlo umoran. U meni poče da raste neko čudno osećanje srećne tuge. Rekoh mu da tamo gde ja živim ljudi jedni drugima retko kad žele sreću.»Znam«, reče on. »To se i meni dešavalo.**

     

    ** 

    Karlos je počeo da objašnjava kako se samovažnost hrani istom vrstom

    energije koja nam omogućava da sanjamo. Prema tome, njeno uklanjanje je

    osnovni uslov nagualizma, zato što se tada oslobađa višak energije koji

    možemo koristiti;

     

    Have an integrity about it - don't brag or compete (competition is the worst thing in the world, it is a primary support for the third cornerstone of everyday reality, the sense of self importance).**

     

     

    P.s:Kada je žena prokleta ona je svetica a kada je dobra onda je kurva???

    Muškarac kad je dobar tad je magarcu spodoban ali dobra žena i od magarca može napraviti čovjeka??

    Svaka težnja za ravnopravnošču automatski uključuje neravnopravne okolnosti a koje su ili muške ili ženske ili onostrane?

    Mujo:Reci ti Haso meni tko si ti zapravo.....

    Haso:Ali to je nemoguče objasniti....

    Mujo:Sve je moguče pa i to nije nemoguče....

    Haso:Ajde onda da krenemo od početka....

    Mujo:Eto važi i samo reci....

    Haso:Jesi li ti sročio pitanje...

    Mujo:Jesam....

    Haso:A jeli več imaš i odgovor koji ti je odgovarajuči....

    Mujo:Pa kako bih inače mogo sročiti pitanje....

    Haso:Eto vidiš i sada uzmi to što je tebi odgovarajuče i ja sam sve ono što ti ne odgovara.

     

     

     

     

IZDVOJENO

Metode

🔝

IZDVOJENO

Najnoviji članci

🔝