Član JosipJankovic

Upisao:

JosipJankovic

OBJAVLJENO:

Mišel Uelbek – šetnja od gorčine do teskobe i natrag

Mišel Uelbek – šetnja od gorčine do teskobe i natrag
Prema Uelbekovom osnovnom stavu, čovek je nesrećno, trošno i jadno biće sa mnogim nesavršenostima, i moralnim i fizičkim, i željama čije mu ni ostvarenje takođe neće doneti trajniju sreću, i sa jedinom izvesnošću starenja, laganog i dugog umiranja.
S tarotom svaki dan Čarobnjački tarot

Mišel Uelbek – šetnja od gorčine do teskobe i natrag

od

Marija Stojičić Mitić

Zavodljivost romana Elementarne čestice svakako manje leži u njegovom stilu, a mnogo više u njegovim idejama odnosno spremnosti njegovog autora da imenuje i istraži krajnje posledice koje su prestanak vere u boga, materijalizam, progres naučnih i tehnoloških dostignuća doneli savremenom društvu.

Ovaj roman, iako prati život braće Mišela i Bruna, nema klasično romanesknu priču koja se razvija u obliku visprenih dijaloga sa kratkim i lično obojenim replikama likova; pre bismo ga nazvali mešavinom dugačkih esejistički intoniranih blokova sa odlomcima pornografskog sadržaja. Prema temama kojima se bavi i strukturi možda pripada žanru romana ideja, poput Hakslijevog Kontrapunkta.

 

Plakat za film snimljen prema Uelbekovom romanu

Cinizam Uelbekovih zapažanja

Posredstvom razgovora i sećanja na prošle događaje Mišela, Bruna, Anabele i Kristijane uvode se teme kojima je autor romana zaokupljen: naučna istraživanja u oblasti genetike, negativna strana ljudske telesne egzistencije tj. starenje, bolest, propadanje i smrt, materijalizam XX veka, hipi pokret, seksualna revolucija, kriza braka u savremenom dobu, odnos među polovima, problematičan status bavljenja književnošću.

Prema Uelbekovom osnovnom stavu, čovek je nesrećno, trošno i jadno biće sa mnogim nesavršenostima, i moralnim i fizičkim, i željama čije mu ni ostvarenje takođe neće doneti trajniju sreću, i sa jedinom izvesnošću starenja, laganog i dugog umiranja.

Sa postepenim razgrađivanjem religioznih uverenja tokom 19. i 20. veka veći deo ljudi je odavno prestao verovati u večni život, iskupljenje i pravdu i utehu koja će se ostvariti na onom svetu. Na raspolaganju su im samo ovozemaljska dobra i prilika da sa ovim životom koji im je dat nešto učine.

Za Uelbeka je, međutim, sudeći prema sudbini koju je namenio svojim likovima, ovaj put koji svaka individua mora da pređe pun nesporazuma, emocionalnih nerazumevanja, pogrešnih putokaza i shvatanja, tuge i jada, tako da tu jednostavno nema pomoći, za koji god životni model se odlučili.

Strah od bolesti i telesnog propadanja

Jedan od lajtmotiva Elementarnih čestica jeste strah od starenja i telesnog propadanja. Prema Uelbeku, živimo u društvu koje veliča mladost i fizičku lepotu, u kome nije in biti star, bolestan i nemoćan.

Elementarne čestice, Mišel Uelbek

Mladost nije povezana samo sa seksualnom privlačnošću i svežinom, već i sa profesionalnom uspehom i „isplativošću“ na drugim poljima, najpre u industriji zabave.

U romanu fiktivni (kako pokazuje pretraga internetom) beskrupulozni muzičar i satanista David di Meola sebi na početku karijere u javnosti lažno umanjuje godine, svestan da se slava prema savremenim pravilima igre mora steći u ranim godinama i da stariji početnici imaju daleko slabije šanse za uspehom.

Verovatno zato Uelbek svojim protagonistkinjama Anabeli i Kristijani namenjuje krajnju odluku da obe pred telesnim patnjama ustuknu samoubistvom – Kristijana radije bira smrt nego da živi u invalidskim kolicima do kraja života, dok Anabela, suočena sa metastazom raka materice, odlučuje da sebi lekovima prekrati samrtne muke kako ne bi bila na teretu bližnjima.

Može se reći da je Uelbek prema svojim ženskim likovima bez milosti jer im propisuje punu dozu patnje, iako ih očigledno nežno voli.

Nesavršenost polnog života i kriza savremenog braka

Prema Uelbekovoj koncepciji, onako kako je ona data samom radnjom, ni raskalašni Bruno, ni rezervisani i spolja hladni Mišel, nisu kadri da postignu ni sreću u oslobođenoj seksualnosti (Brunov slučaj), ni pravi odnos sa ženom koja ih voli (Mišelov slučaj).

Pošto su i sami potekli iz slobodnih i neozbiljnih brakova svoje majke, koja je prikazana kao jako inteligentna, samoživa, razuzdana i prema sopstvenoj deci neodgovorna hipijevska individualistkinja, možda na planu psihološke motivacije likova možemo tražiti porodične razloge za njihov defektni emotivni život.

Ali i ovde Uelbek oseća potrebu da razvije sopstvena uopštena zapažanja, tako da u odlomku koji se tiče Anabelinog promašenog života, možemo pročitati njegova razmatranja da će današnje devojke ma kako se postavile prema pitanjima ljubavi postati nesrećne. Ako prožive strast i ljubav, patiće zbog nje jer se sve kvari i prolazi, ako se pak čuvaju osećanja i mnogo više ulažu u svoje obrazovanje i karijeru, opet će patiti, jer će se celog života osećati uskraćeno za taj deo neproživljenog iskustva.

 

Deo kadra iz filma „Elementarne čestice“ Oskara Remera

Tugaljivom pitanju polnih odnosa, Uelbek dodaje i prema njemu ništa manje komplikovani odnos roditelji – deca, u vidu Brunove potresne ispovesti o njegovom sinu, gde Uelbek naglašava tamnu stranu roditeljstva, oličenu u nekoj vrsti takmičenja među muškarcima. Naime, Brunu je teško da podnese sopstvenu starost i opadanje reproduktivnih potencijala, na koju ga podseća već odraslo muško dete, a odnos se neminovno počinje kvariti kada dečak uđe u pubertet.

Pitanje o nekorisnosti književnosti

Može se pretpostaviti da u delu romana u kome Bruno izlaže svoje nedoumice u vezi sa smislom i svrhom njegovog poziva (on je profesor književnosti) opet zapravo pisac sam progovara.

Bruno je zapitan i oseća izlišnost sopstvenog poziva zbog njegove nekorisnosti, nepraktičnosti. On ne zna da napravi ni jednu konkretnu stvar. Služi se gomilom tehničkih uređaja čiji mu proces proizvodnje uopšte nije poznat i koje sam ne bi umeo da napravi. Lišen svog gradskog okruženja, pitanje je da li bi uopšte preživeo u pustoj prirodi. O samom sebi sa omalovažavanjem kaže da ume samo da piše članke sumnjive vrednosti, koji uopšte nikome nisu potrebni.

 

Mišel Uelbek

Ideje koje su gore izložene dobijaju potpuno drugačiji smer u Uelbekovim savetima datim mladim piscima u njegovom kratkom eseju naslovljenom Ostati živ1:

„Za mehanizmima društvene solidarnosti (socijalna pomoć i sl.) posežite u izobilju, kao i za finansijskom podržkom boljestojećih prijatelja. Nemojte u tom pogledu preterivati sa osećanjem krivice. Pesnik je sveti parazit.

Pesnik je sveti parazit; poput staroegipatskih skarabeja, i on uspeva na telima društava zahvaćenih procesom raspadanja. Za njega, međutim, isto tako ima mesta i u samom srcu umerenih i jakih društava.      …….

Generalno gledano, šetaćete se od gorčine do teskobe i natrag. Bilo posredi jedno ili drugo, u alkoholu ćete naći podršku. Suština je da se izborite za nekoliko trenutaka mira koji će vam omogućiti da stvorite svoje delo. Kratki će ti trenuci biti, uložite napor da ih iskoristite.

Ne bojte se sreće; ona ne postoji.“

1 Mišel Uelbek, Lanzarote i drugi tekstovi, preveo Vladimir D. Janković