Malo sam nostalgična danas. Sve je nekako drugačije.

Nekad smo se upoznavali na nekoj stanici (autobusnoj, željezničkoj ili tramvajskoj), sada se ljudi upoznaju na nekoj stranici društvenih mreža. 

Nekad su antikvarijati bili prodavaonice snova, sada su sve češće trgovine starom kramom.  

Nekada nam je televizija bila nova i sve na njoj je imalo draž novoga, sada je postala svaštaraj i živi više od repriza nego što nudi nešto novo.

Nekada se znalo kad je ljeto, kada zima, proljeće i jesen, ali i godišnja doba su kao i ljudi izgubila kompas.

Televizija vrti ciklus Božićnih filmova Mjesecima prije Božića.

Nekada smo imali manje, ali smo bili zadovoljniji i više smo uživali u onome što imamo.

Ma, baš sam nostalgična danas.