Ivan Tokin, NG: 2044

Kao i svake godine, prepisujem vam pismo od Deda Mraza, u celosti i bez izmena. Ovako kaže: Zdravo Tokine. Krenem da uzmem tvoje novogodišnje pismo, i uzmem ga, samo ono iz 2044. godine. Uzmem ga, vidim da sam se uhvatio za pogrešnu godinu, i krenem da zamenim, pa pomislim da ja znam da ništa nije slučajno, i u tom smislu ga ne zamenim, nego ti šaljem ovo, iz budućnosti, jer si mi simpatičan, ili nisi baš, ni sam ne znam. Ali evo ti 2044. godina, pa ti vidi šta ćeš s njom.

Ovo nisi očekivao, a? Sedamdeset tri cele, i trošiš sedamdeset četvrtu. Nadao si se, ali nisi očekivao? Pa kako je? Mator si bato ko Zemlja. Šta te sve boli neću ni da te pitam. Kako ti je duša? Je l’ si se pomirio sam sa sobom? Je l’ si oprostio sebi sve ono? Sve ono što sam ti pričao da se ne broji. Koliko si crta podvukao do sada? Koliko si puta mislio da je ovo poslednja godina, i da je sad trenutak? A evo te, dečko, mrdaš i dalje. Ne zamaraj se procenama, ti nisi baš poznat po predviđanju i osećaju.

Kad pogledaš unazad, šta vidiš? Je l’ ti žao što onda nisi imao više herca? Je l’ ti žao što si onako, u onom trenutku, bio plašljiv i što si mislio da je to izvan tebe, da te prevazilazi, i što si pustio da ti drugi diktiraju šta ćeš ti da radiš? Kad bi se ponovo rodio, da li bi voleo da si umesto svake pljuge koju si popušio, da li bi voleo da si napisao po jednu reč. Jel’ znaš koliko je to reči? Koliko si ti reči napisao?

A ono, ono kad si se popeo uz one stepenice umesto da odeš kući da spavaš, tad si izgubio šest i po godina. Jeste, izgubio si, u pravu si kad tako misliš. A ono, kad si rekao taksisti da nastavi pravo, umesto da skrene levo, tad je otišlo još tri i po. Nisi ništa naučio, nije te to odredilo, samo si ih gurnuo u vetar, opet.

Ali nadam se da ne misliš da je to strašno. To su bile tvoje godine, dao sam ti ih da radiš s njima šta god ti padne na pamet, i ti si to radio, i to je lepo. Da li si mogao pametnije da ih iskoristiš? Pa da si mogao, ti bi ih iskoristio. Neko drugi bi ih možda na tvom mestu ugradio u nešto veliko. Ali ti nisi neko drugi, ti si ti, i od toga ne možeš da pobegneš.

Nema još mnogo koverti na ovoj tvojoj gomili. Možda je trenutak da se urazumiš. Da ne gledaš šta si uradio, jer nisi ništa uradio. I da ne gledaš šta si mogao da uradiš, jer nisi mogao ništa da uradiš. Kad ti se telo vrati tamo odakle je došlo, ostaće samo jedna priča – Postojao si, i to je sve što se od tebe očekivalo.

--

Msc Иван B.Јанковић

Дипломирани инжењер Мастер заштите животне средине