Svedoci smo skoro svakodnevnog terorizma, nasilja po ulicama, na sportskim priredbama...

Vesti koje uznemiravaju...i  neprestano govorenje o tome kako se situacija drži pod kontrolom. To nije istina. I pored angažovanosti obaveštajnih službi, policije, vojske...nemoguće je to preprečiti a ginu nedužni ljudi. Razloge za takvo stanje, svaka strana opravdava svojom tvrdnjom, niko ne priznaje svoje greške...ne postoje nevini...istina neko više neko manje.

Kada izbije u nekoj zemlji rat...državnici daju izjave... da se treba spor rešavati mirnim putem, dijalogom. To je istina a nema efekta. Ponekada se dogodi ali takvi sporazumi su na veoma klimavim nogama i samo se čeka kada će ponovo doći do sukoba.

Terorizam, relativno novijeg datuma... rat..koji je kako sve kaže nemoguće zaustaviti. 

Većina je svesna toga, da se nasilje ne može zaustaviti nasiljem. Poznata je i Njegova reč: ko tebe kamenom ti njega kruhom...kao i izreka lepa reč i gvozdena vrata otvara.

Do god se ne podvuče crta i ne krene nekim novim putem, putem mira nema prestanka ratova, terorizma, nasilja.

Prestati vraćati se crnoj prošlosti. Prestati iskopavati kosti, pustiti ih da u miru počivaju. Život su dali za bolje sutra. Prestati kostima manipulirati. Upisati u istoriju...tu istoriju da ne pišu pobednici niti poraženi, već pravi istoričari kako bi budućim generacijama ostavili zapis da je primitivizam donosio zlo.  Pokloniti se palim žrtvama, zahvaliti i ići napred. I "neprijatelj" ima bližnje, prijatelje, oca, majku...iste su suze.

Zar je tako teško i nemoguće podvući crtu?   

Mislim da nije, samo treba imati dobru volju i realizirati ono o čemu se stalno govori.Stop ratu i nasilju.

Zašto se ne bi pokušalo razgovarati sa pobunjenicima, koji čini mi se, u zadnje vreme i ono što MOŽDA nisu napravili preuzimaju na sebe i seju strah po celom svetu.

Zašto svetski voditelji, državnici ne bi ponudili razgovor sa pobunjenim vođama...razgovor samo o budućnosti čovečanstva... i ne o posledicama iz prošlosti. Za prvo vreme samo da se spusti oružje na zemlju... ako se dogovore posle izvesnog vremena opet o sledećem koraku.

Zašto ne bi poslušali jedni druge šta se želi. Ne mora i verovatno ne bi to bio razgovor uz čašicu pa ipak probati i na taj način.

Mahnuti belom zastavom?... po mom mišljenju ne bi bilo gubljenje časti niti predaja, već Razum koji bi morao preovladati kako bi se zaustavilo ubijanje.