19.          poglavlje

Sida

Da bi se sida izlečila, potrebna je potpuna promena načina života, a ne neki lek ili pilula. Kao što ćete i videti iz naših video snimaka i ove knjige, prirodnim metodama sida se može izlečiti. Ali ako mislite da postoji jedna, posebna antivirusna biljka koja leči ovu bolest, onda se ne razlikujete mnogo od savremenih lekara.

Koliko naivni moraju biti ti eksperti (kao i njihovi pacijenti) pa da po- veruju kako jedan jedini lek iz apoteke, samo jedna hemikalija, može izlečiti potpuni slom organizma? Nama nisu potrebne veće sume novca za istraži- vanje leka protiv side. Odgovore već imamo u ovoj kolekciji zahvaljujući radu dr Ričarda Šulca, koji se nije plašio da radi sa svojim umirućim paci- jentima.

Želite lek? U redu! Koliko žarko ga želite? Da li ste spremni da prođete kroz program prirodnog lečenja, opisanog u ovoj knjizi i video serijalu, radeći 14-16 sati dnevno? Ako jeste, onda se možete izlečiti, isto kao i ljudi o kojima se ovde govori.

Ukoliko niste sigurni ili me ne shvatate, ponoviću: sida može da se izleči. I to ovog trenutka. Zaboravite na genetička istraživanja. Zaboravite na one koji vas sažaljevaju. Oni vam nisu neophodni.

Informacije iz našeg programa nisu samo za zdrave HIV-pozitivne ljude, već i za one omršavele, izranjavane i sa dijarejom (prolivom). Ako se bu- dete držali tih informacija, možete se izlečiti i postati HIV-negativni.

Sažaljenje i tolerancija ne mogu da izleče sidu. Informacije koje slede mogu – ali samo ako ih se budete pridržavali „svim srcem svojim i svom dušom svojom”.

Kada bi ljudi živeli, hranili se i razmišljali na zdrav način, kada bi se lečili prirodnim putem i odvikli se od svih vrsta droga, epidemija side bi nestala. – Sem Bajser

Čovek oboleo od side, o kome smo govorili na video snimcima, završio je u bolnici. Brojka za njegove T-ćelije iznosila je 1 ili 2, i ostala mu je još jedna sedmica života.

Njegov je slučaj jedan od primera najdramatičnijih izlečenja od side, zbog čega i kažem da je bio najteži slučaj do tada. Bio je u apsolutno poslednjoj fazi bolesti. Naime, postoji jedno bolničko odeljenje gde stav- ljaju pacijente za koje više nema nade. Tamo možete i da pušite marihuanu i da radite šta god hoćete. Lekari su odustali od njega.

Bio je najbolesniji od svih. Od njega su ostali samo kost i koža. Ja sam lečio ljude od Kapošijevog sarkoma i od pneumocistične fibroze pluća, ali on je jedini kod koga su oba plućna krila bila potpuna obolela.

Imao je svuda po telu crvene fleke?

-              Da, svud po telu. Obično se više javljaju po stopalima.

Ali on ih je imao svuda?

-              Imao ih je po glavi, licu, rukama, grudima.

Da li ste se ikada uplašili da ćete i vi postati zaraženi time?

-              Opet kažem, nisam savršen, ali to je samo još jedna odlična motivacija za mene da brinem o svom zdravlju, da se zdravo hranim i da živim ume- renim, zdravim životom. S druge strane, uvek sam se osećao otpornim na takve stvari.

Znači, osećate se krepkim i zdravim.

-              Da, uporan sam, i osećam se snažnim. Ja ne verujem u teoriju da se čovek razboli kada u njega uđu klice mikroorganizama. Mislim da se čovek razboli onda kada uradi nešto loše, te dozvoli da se bolest razvije. S druge strane, ja itekako brinem o svom zdravlju. A takođe znam i da su zvanično prihvaćeni stavovi o sidi pogrešni.

„Pre nekoliko godina sam jako želeo da lečim ljude obolele od poslednjih stadijuma side.”

I svima ste to rekli.

-              Da. To je bilo možda sredinom 80-tih do oko 1985. godine. Želeo sam da ljudi uvide da prirodni način lečenja ne poznaje granice. Sida sigurno da nije bila „granica” samo zato što se tek pojavila.

Mislim da sam o tome pričao, a da je neko snimao, te je jedan čovek čuo za mene preko tog audio-snimka. Stoga sam otišao da ga posetim, iako mu je ostalo samo još oko sedam dana života. Pomislio sam da sam možda malo preterao, da je to bio preveliki zalogaj za mene. Jer ovaj čovek je bio u stvarno lošem stanju. Ipak, bez obzira, on je i dalje verovao u iz- lečenje, iskreno je verovao.

„Jedini razlog zbog kog lekari kažu da pacijenti oboleli od poslednjeg stadijuma side ne smeju da napuste bolnicu jeste taj što zarađuju na njima po 1.000 dolara dnevno. Dakle, radi se samo o novcu.”

Šta ste odmah preduzeli kako čovek ne bi umro tokom te jedne sed- mice?

-              Izvadio sam ga iz bolnice. To je veoma teško učiniti, jer lekari većini ljudi kažu: „Ako odete iz bolnice, umrećete.”

Zapravo, ako ostanete tamo, umrećete, zato bežite odatle. Skoro ništa se ne može postići u bolničkom okruženju. Tamo vas hrane želeom i daju vam intravenoznu terapiju (IV) dok vi držite šećer u ruci. Zato sam rekao njegovom prijatelju: „Lekari kažu da će umreti. I on ne želi više da ostane ovde.”

Svim ljudima je strana misao da se ne umire u bolnici, već kod kuće. Amerikancima je to veoma neobično. Rekao sam ovom: „Hajde da ga izbavimo odavde. Ako ga budemo samo odveli kući, proradiće mu imuni sistem.” Tako je njegov prijatelj pristao.

Morao sam da odem do hitne službe da bih izdejstvovao izlazak, pošto je lekar tamo sedeo govoreći: „Ne, neću ga pustiti da ide.”

Dakle, dobili ste otpusnu listu.

-              Da, mada je i ne morate dobiti. Svako u ovoj zemlji ima pravo da ode iz bolnice kada to zaželi. Pozvao sam tada hitnu službu i neke goropadne momke, tako da sam obavio jedan razgovor sa onim lekarom. Rekao sam mu: „On želi da ide kući, i tamo će otići.”

Tako smo otišli kući i krenuli sa lečenjem. Usput smo nabavili sokovnik, jer ga nisu imali. Ovaj čovek je postao pravi fanatik za sokovima. I drugi ljudi postanu takvi. Piju ih, osećaju da su dobri, obožavaju ih. Zato smo mu davali dosta sokova.

Do sredine sledećeg dana već ih je dosta popio, je l’ da?

-              Čak ne ni toliko kasno, nije ni svanuo sledeći dan. Odmah smo krenuli; nabavili smo sokovnik, ja sam došao kod njega uveče, i počeli smo i sa sokovima i sa celim programom.

„Post na sokovima je kao transfuzija krvi za ljude koji su na samrti.”

Da li ste istog dana krenuli i sa lekovitim biljem?

-              Prvo ide post sa sokovima. Pio ih je u velikim količinama. Posle par dana smo krenuli sa još većim količinama biljaka za jačanje imunog sis- tema, poput ehinacee. Uzimao je oko 350 kapi tinkture od ehinacee dnevno, kao i čaj od korena ehinacee.

Koliko tog čaja?

-              Rekao bih 6-8 šolja dnevno, koliko god mu je bilo potrebno. Nikad nije dosta.

Znali ste da imate samo sedam dana da ga izlečite?

-              Naravno. Toliko mršavi ljudi kao on i ne mogu da popune hranom svoj stomak. Zato se tu dobro uklapaju tinkture, koje se konzumiraju u malim količinama. Davali smo mu čajeve, pročišćavali jetru, creva, vršili detok- sikaciju tela. Radili smo često i klistiranja, pošto mu creva uopšte nisu funkcionisala. Pročišćavanje creva je bilo važno da bi se otklonili zatvor i dijareja.

Nije mnogo toga izašlo iz creva. Bilo je nekog veoma tamnog, tvrdog materijala. Creva mu nisu funkcionisala zbog lekova protiv bolova koje su mu davali. Jedna od najvažnijih stvari bili su sokovi, jer su mu oni baš podigli energiju.

Koje sokove?

-              Njemu smo davali sok od šargarepe, lista i korena cvekle, inače, jedan od mojih omiljenih.

Mešavinu te dve vrste povrća?

-              Od šargarepe 50%, a od lista i korena cvekle po 25%. Sećam se da su mu brojke na testovima krvi bile veoma niske. Mi smo to normalizovali u roku od 3 dana. Ne njegove T-ćelije, već crvena krvna zrnca. I njegov nivo hemoglobina je isto bio mali.

Kako je njegov prijatelj reagovao kada je video da je krv ozdravila za 3 dana?

-              Bio je oduševljen. Nivo hemoglobina kod ovog čoveka je bio na naj- nižem mogućem nivou. Bio je sav bled i slabašan. Toliko je malo krvi imao, toliko bled, kao da je providan, da ste mogli skoro da gledate kroz njega.

U roku od tri dana krv mu je potpuno ozdravila. Povratio je boju lica i imao je dosta energije. Dao sam im neke knjige o sokovima, te su ih pili skoro bez prestanka.

Kod Karpošijevog sarkoma uglavnom se javljaju fleke, međutim, u ovom slučaju bilo je zaista groznih delova kože; čak je i malo izlazio gnoj kroz njih. Zato smo tu primenjivali obloge, da bismo izvukli otrove.

Kašne obloge od vinobojke?

-              Da, kao i čišćenje kože. Kod svakog ko ima rak ja koristim onu crnu kašnu oblogu od gline, drvenog uglja, vinobojke, belog luka i ljutića, da time dezinfikujem, malo „sagorim” kožu i da izvučem otrove iz tela.

Posle toga smo prešli na lečenje pluća, iako smo imali dosta posla sa njima. Ipak, ovaj pacijent je postao pravi fanatik za prirodnim lečenjem – skoro da se u takvim slučajevima može predvideti da li će čovek ozdraviti. Svi oni postanu veoma pozitivni. A ovaj se baš posvetio tome.

Kupovao je još knjiga da čita. Posle jedne sedmice, mogao je sam da ustane i čak da sam sprema sokove.

Posle jedne sedmice nije umro, kako su rekli?

-              Posle jedne sedmice stajao je u kuhinji, malo se pridržavao, kijao je i pravio sokove. Popio je dosta sokova za unapređenje krvi. Morali smo da mu lečimo i usta, jer je imao jaku gljivičnu upalu. Bolelo ga je mnogo. Zap- ravo, i samo pijenje sokova mu je bilo bolno, jer su mu usta bila puna rani- ca.

Da li ste primenjivali za obolela usta ono što je dr Kristofer primenjivao

–             hrastovu koru?

-              Može i to, veoma dobro deluje. Ali je bolje ulje od čajnog drveta, koje u rastvoru 2-10% može da izleči gljivičnu upalu.

Koliko je toga uzimao i u kakvom obliku?

-              Time je ispirao usta, jer tada nije imalo da se kupi u prodavnici. To ulje zaista ubija gljivice i smiruje upalu. Ali i hrastova kora je dobra. Zapravo, za ovakve slučajeve obično napravim neku smesu za usta; to sam uradio za ovog čoveka. I naravno, smesa je sadržala hrastovu koru.

„Bio je izlečen za 8 meseci, ali se posle 2 godine ponovo razboleo, kada je malo skrenuo sa svog programa lečenja.”

Rekli ste mi da je posle osam meseci ušao u vašu kancelariju zdrav i prav?

-              Upravo tako. Kao da je nešto izašlo iz njega, te je postao snažan. I naravno, njegova bolest – sida – smatra se bolešću, iako ona to nije stvarno. To je samo skup različitih bolesti koje vas napadnu kada vam padne imuni sistem.

Treba da ojačate svoj imuni sistem i... E da, ovaj čovek posle na testovima više nije ni bio HIV pozitivan. Zamalo da zaboravim to da kažem. To bi trebalo da je nemoguće, ipak, u poslednjih 5 godina, čuo sam za sto- tine takvih slučajeva.

Drugim rečima, on je toliko ozdravio da u njemu nisu mogli pronaći an- titela za HIV. Zato i znamo da je mnogo informacija koje dolaze od savremene medicine ništavno. Recimo, u 5% slučajeva obolelih od side testovi pokažu da oni nisu HIV pozitivni.

Mada sećam se da je ovaj pacijent posle par godina skrenuo sa pravog puta, što je neretka pojava. Njegove T-ćelije su počele da se smanjuju u broju. Ponovo se razboleo, naravno, jer je prestao da se pridržava programa. Međutim, kada se vratio programu, i zdravlje mu se vratilo u prvobitno stanje.

Imao sam pacijentkinju sa rakom dojki, zloćudnim tumorom veličine golf- loptice. Izlečila se prirodnim putem, ali joj se jedna kvržica pojavljivala bar 10 puta, skoro svake godine. Kada je pozovem, te se ona vrati svom prog- ramu lečenja, kvržica na dojki nestane. Dakle, ljudi veoma često čim malo ozdrave počnu da „slave” pobedu.

„Nakon izlečenja ne smete se vraćati starom načinu života.”

-              Upravo tako. Ne kažem da ne treba ništa i nikad da slave, recimo, subo- tu uveče, pet puta godišnje, i tome slično. Ali, nije to ono što oni rade. Oni se vremenom počnu udaljavati od programa, sve dok se na kraju ne vrate svom starom načinu života.

Čovek izlečen od side je kasnije ponovo imao problema, kao i mnogi pacijenti. Skoro da uvek možete računati na takvo njihovo ponašanje.

Ali povraćaj bolesti ne mora da se desi. Njihov uzrok je nezdrav način života, zar ne?

-              Da. Svi su toga svesni u početku. Ali, posle većina pomisli: „Ako os- tanem na ovom programu, možda više neću moći da uživam k’o čovek”.

Dođe nečiji rođendan, pa „hajde da uzmemo malo sira i jedno parčence piletine”. Znate, to nije ništa strašno. Ali onda se to isto desi sledeće sed- mice, pa još jedne, a zatim, pređe se na jedanput sedmično, pa dvaput. 204

Kroz godinu-dve, izlečena osoba se vrati nezdravoj ishrani. Obično posle dve godine dobijem otprilike ovakav poziv: „Nisam se izlečio, ponovo me ista bolest snašla”.

Ljudi jednostavno moraju da shvate da je neophodno prihvatiti nov način života, koji važi do kraja istog. Program lečenja ne treba ostaviti čim se ozdravi. Jer ako svoje telo budemo napadali sa mnogo loših stvari i hrane, nešto loše će se desiti sa njim. Iz imunologije ćete saznati da osnovna funkcija ljudskog tela jeste da preživi. Ta funkcija neprestano radi. Među- tim, vi telu morate prirodnim metodama omogućiti taj rad.

Crvena detelina za rak kože kod side

-              Imao sam pacijenta obolelog od side, u svojim kasnim 40-godinama, koji pak nije imao problema sa plućima. Nije ni bio pušač. Jeste imao Kapošijev sarkom, ali samo na stopalima i člancima.

Ali, tu obično i počinje. T-ćelije su mu oslabile. Jednom prilikom je brojka iznosila 100, što je česta pojava kod obolelih od side. A naravno, tada počinje da se javlja Kapošijev sarkom. Fleke veličine grozda su mu se po- javile svud po tabanima i člankovima. Možda je imao i jednu-dve na rukama, ali najviše ih je bilo na stopalima.

Bio je pisac – pisao je i prozu i poeziju. Bio je već spreman da odustane od borbe protiv bolesti. Svi takvi ljudi dolaze kod mene samo da im, reci- mo, poboljšam varenje, jer imaju dijareju, i tome slično.

Nakon uobičajenih dva sata ubeđivanja u mojoj kancelariji, oni poveruju da ima nade i za njih, mada niko od takvih nije stvarno mislio da će se izlečiti. Zaista bih voleo da nađem osobu obolelu od side, koja istinski želi da pobedi bolest.

Ali oni vam to nikad nisu tražili?

-              Da, samo žele da im ublažim muke, jer su im svi, uključujući sve nji- hove prijatelje, rekli da će umreti. Nisu se trudili da mu pomognu, dok je on sam hteo da se izleči. Mislio je da je prilično zdrav. Nije bio poput dru- gih, koji su potpuno iscrpljeni.

Dakle, pomogli ste tom čoveku, zar ne?

-              Da, iako je imao Kapošijev sarkom, koji se smatra zloćudnim rakom. Nije bio mnogo mršav. Bio je oženjen. Ne znam da li je sidu dobio zbog nekih homoseksualnih aktivnosti ili je uzimao drogu intravenozno. Nisam znao – možda je proveo neko veče u gej-baru – uglavnom je učinio nešto što mu je oborilo imuni sistem.

Da li se izlečio od Kapošijevog sarkoma?

-              Naravno, u potpunosti. Bilo je potrebno 8 meseci da i poslednja fleka sa tela nestane. Naravno, primenjivali smo lekove i spolja, na kožu. A stav- ljali smo i neke neuobičajene stvari. Crvenu detelinu. Ja je veoma često primenjujem spolja, kada je reč o raku kože.

U kom obliku? Kao smesu?

-              Može se napraviti smesa u blenderu zajedno sa vinobojkom. Samo uzmete sveže ili osušene cvetove crvene deteline i stavite ih u blender sa čime god želite.

Takođe, osim nje, stavljao sam i brest, kao i malo belog luka; hteo sam da ga ima malo, ali ne toliko da ga peče; onda, jabukovo sirće, drveni ugalj i srčenjak.

A vinobojka?

-              Da, i vinobojka. U svežem stanju ona će peći kožu, isto kao beli luk. Dok osušena vinobojka neće. Manje je eterična. Nisam hteo svežu da je stavljam na njegove fleke, jer one su poput običnih ružičastih modrica, a ne nekih kožnih izraslina. Ipak, uzeo sam po malo belog luka i osušene vi- nobojke. Crvena detelina je dakle odlična za rak kože.

Mislite, ponekad koristite samo nju, bez drugih biljaka?

-              O, da. U knjizi dr Kristofera „Škola prirodnog lečenja” (School of Natural Healing), opisani su melemi za rak.

Kakvi su to melemi?

-              Radi se o kuvanju cvetova crvene deteline, nešto slično toniku od bo- bica gloga. Dobije se sirup, te se on nanosi na kožu.

Danas možemo koristiti umesto toga hladne ekstrakte, poput tinktura. Ipak, ja obično uradim ovako... Najbolje je kada se jedna stvar koristi duži vremenski period. Dakle, uzmete cvetove crvene deteline, stavite u blen- der, dodate malo sirćeta i bresta ili (ako hoćete da izvlačite otrove) koristite glinu, kao i malo belog luka, možda jedan češanj.

Znam da vam nisam davao cele recepte, ali to samo...

Da, znam, samo se pomeša.

-              To se izblendira i dobije se crvenkasto-braon smesa. Takve je boje zbog crvene deteline. Ona se lepi za kožu zbog bresta, koji smesi daje čvrstinu. Uveče bismo mu je nanosili na stopala i na predeo zahvaćen rakom. Mada se rak leči iznutra, ali kada može da se vidi na telu, zašto ga ne tretirati i spolja?

Smesu smo mu nanosili na stopala svako veče. Držao se celog programa lečenja. Zdravlje mu se poboljšavalo, jačao je, i broj T-ćelija se povećavao. U vezi sa ovim, ljudi treba da znaju i sledeće: broj T-ćelija se ne povećava postepeno - od 150 do 1500.

Drugim rečima, kada je jednom uradio testove krvi, brojka je iznosila 275, a drugog puta 230. Zbog toga se rastužio, ali ja takvima samo kažem:

„Ma da, to ništa ne znači. Ideš na bolje.”

Brojka se ne povećava ravnomerno, već ima fluktuacija, s tim da ten- dencija ide ka gore. Često podsećam na to ljude koji boluju od degenera- tivnih oboljenja. Moram da ih ohrabrujem. Jer oni zbog manjih odstupanja odmah pomisle da je došlo do pogoršanja i tome slično.

Broj T-ćelija kod onog čoveka se sve više povećavao. Hteo je prestati sa nanošenjem smese na stopala, jer nije dolazilo do nekih promena. Me- đutim, kasnije je došlo do većeg poboljšanja, mada polako. Broj T-ćelija se stabilizovao na 1200, što pak ne mora biti idealan nivo za svakog čoveka.

Ionako nije ni znao koliki je nivo bio pre toga. To je možda za njega nor- malno, ako ne za druge. Mislim da svi ljudi, sa izuzetkom onih koji žive veoma nezdravo, obole od side zbog toga što imaju slab imunitet.

Takvi ljudi će postati HIV pozitivni i kad neko zaražen samo kine. Ja zaista verujem da je tako. Na sve su osetljivi. Jer njihova slabost je u imunitetu, u njihovom limfnom sistemu.

Fleke od raka su nestale, dok su mu lekari rekli da je došlo do spontanog povlačenja raka. Izlečio se i ostao takav sve vreme dok se držao programa.

„Naše metode su spasile živote ljudi koji su ličili na mrtvace iz konc-logora.”

Da li ste lečili veliki broj ljudi koji su bili „kost i koža”?

-              Itekako. Mislim da je skoro polovina od svih mojih pacijenata bila takva. Recimo, neki bi skinuli majicu da mi pokažu bolno mesto, a ja bih tad pomislio: „Bolje obuci majicu”. Između rebara su imali udubljenje. Mogli biste da stavite prste u brazde između njihovih rebara.

Broj T-ćelija?

-              Najmanja brojka, mislim da sam vam rekao, bila je 2 i 1. Rekli su mi neki da su imali 1 na testu. Ja sam imao mnogo pacijenata sa brojkama od 25 do 30. Ličili su na one... ako ste gledali slike iz rata kada su Amerikanci izvlačili mrtva tela ljudi iz konc-logora. Ređali su ih po kolicima i odvodili. E pa, mnogi moji pacijenti su bili takvi, kao da je neko usisivač stavio u njih i sve im usisao iznutra.

I vi ste ih izlečili?

-              Upravo tako. Problem kod njih je u tome što su mnogo bolesni, te je najpreča stvar nabaviti sokovnik. Moraju da imaju sokovnik.

Nisu imali sokovnik i pili sokove pre nego što su došli kod vas?

-              O ne, ne.

Dakle, ljudi znaju za sve te informacije o zdravlju, ali ih se ne pridr- žavaju?

-              Da, to je neverovatno. Zaista. Pravilo u našem lečilištu je uvek bilo da ako patite od teže izlečive bolesti, a ne kupite sokovnik, onda više nećemo hteti da radimo sa vama. Neću i tačka. To je jedan od naših glavnih kriteri- juma.

Pogledate te pacijente koji liče na logoraše iz konc-logora i neko bi pomislio: „Ako im dam da jedu masnu hranu, to će ih ugojiti”. Međutim, oni ne mogu da vare takvu hranu. Oni mogu da vare samo bazičnu hranu

–             sokove i biljne napitke.

Da li je bilo takvih ljudi koji su vratili kilažu na normalu?

-              Naravno. Oni obično pate i od dijareje.

Kako lečite nju?

-              Ozdravljenjem celog tela. Ponekad koristimo biljnu formulu za creva broj 2, radi očvršćivanja stolice, kako bi se osećali malo bolje, i kako bi pročistili creva. Uglavnom, jačanjem imunog sistema dijareja nestaje.

Većina ljudi kaže ovako: „Ne želim da pijem sokove. Imam dijareju, i treba mi masna hrana”. Zato oni uzmu da jedu hamburger ili nešto slično. A mi im onda kažemo: „Pogledaj, pa ništa od te hrane ne možeš da svariš”.

Može da se jede, ali ne može da se svari!

-              Međutim, sokovi mogu da se svare. Samo da vidite koliko ih sokovi oraspolože. I onda, kada im se creva pročiste, ponovo mogu da vare hranu, te im tada date hranu sa dosta masti, poput avokada, tahinija (namaz od susama), puter od orašastih plodova (badema, lešnika...), hleb od celog zrna i maslinovo ulje.

Ali to tek ide kasnije.

-              Da, najpre se piju sokovi.

Svi oboleli od side moraju da primenjuju metodu sa hladnim čaršavom

-              Svima koji su oboleli od side neophodna je ova vrsta hidroterapije. To je obavezno. Moja supruga, koja nije bila bolesna, i dalje tvrdi da je pri- mena te metode nad sobom bila njena životna prekretnica, jer se javila kao dobrovoljac da to uradi u svom razredu. Tretman ju je potpuno prome- nio. Za nju je to bilo kao da je izašla iz neke čaure. Ipak, ovaj tretman radi i mnogo više od toga.

Svako ima neki psihički problem koji vuče iz detinjstva. Metoda sa hlad- nim čaršavom može da reši taj problem. Lečenje emocija je sastavni deo programa lečenja, naročito onih sa sidom. Potrebno je da uradimo sve kako bismo ojačali imuni sistem. Zato nemojte potceniti ono što se dešava tokom spomenutog tretmana. On snažno deluje na čoveka u fizičkom, emocionalnom, duhovnom i psihičkom smislu.

„Ljudi sa sidom najčešće kažu da mrze svoj život.”

-              Većina ljudi sa sidom (ne računajući one retke slučajeve sa hemofilijom, koji su u opasnosti da iskrvare) kaže da mrzi samu sebe. Mrze sopstvene živote. Mislili su da pošto su homoseksualci, da će otići u pakao zbog toga, i da će goreti u vatri. Možete samo zamisliti šta im se motalo po glavi. Imuni sistem im je pod ogromnom opasnošću.

Imao sam jednog pacijenta – muškarca koji je išao po gej-klubovima i radio strašne stvari. Hajde da vam to ovako objasnim: nisam sreo nijednu osobu obolelu od side koja mi nije ispričala neku priču iz svoje prošlosti od koje mi se creva nisu prevrnula. Razumete? Ja sam mislio za sebe da sam prilično opušten tip. Mislio sam tako da sam video dosta stvari u životu, ali kada su ovi ljudi došli... to je već bilo previše za mene.

Većina ljudi sa sidom živi najgorim mogućim, odvratnim načinom života. Po celu noć ostaju budni, konzumiraju velike količine droga. Onda, odnosi sa većim brojem partnera predstavljaju rizik po imuni sistem, jer pri pol- nom odnosu razmenjuju se telesne tečnosti, sa čime mora da se nosi čovekov imuni sistem.

Dakle, ako kao onaj, imate odnose sa 12 partnera za jedno veče, onda imuni sistem puca. A najbolje od svega jeste to što zdravi ljudi ne mogu oboleti od side. Mogu da se razbole, ali ne mogu dobiti sidu.

Biljne formule za imuni sistem

Pacijenti oboleli od side mogu koristiti i našu supertoničnu biljnu formulu za imuni sistem, o kojoj se više govori u poglavlju o tim formulama. Nju većina pacijenata voli da konzumira. Mogu se koristiti i lekovite antivirusne biljke opisane u našim video snimcima.