OSLOBAĐANJE OD SOPSTVENOG UMA

Dobra vest jeste ta da se možete osloboditi svog uma.

To predstavlja jedino pravo oslobođenje. Prvi korak možete preduzeti upravo sada.

POČNITE DA OSLUŠKUJETE GLAS U SVOJOJ GLAVI

što je češće moguće.

Obratite posebnu pažnju na svaki obrazac koji se ponavlja, na gramofonske ploče koje se - možda već godinama - okreću u vašoj glavi.

To je ono što ja podrazumevam pod „posmatranjem mislioca", što drugim rečima znači: slušajte glas u svojoj glavi, budite tamo prisutni kao svedok.

Dok slušate taj glas, činite to nepristrasno.

Što znači - ne osuđujte. Nemojte osuđivati niti nipodaštavati ono što čujete jer bi to značilo da je isti taj glas ponovo kročio unutra na zadnja vrata. Ubrzo ćete uvideti: glas je tamo, a ovde sam ja, i mogu da ga čujem i posmatram. Ta samospoznaja ja, to osećanje sopstvene prisutnosti, nije misao.

Ono se uzdiže iznad uma.

Stoga, dok osluškujete misao, vi ste svesni ne samo te misli već i samih sebe kao svedoka te misli. Pojavila se nova dimenzija svesti.

DOK SLUŠATE MISAO,

vi zapravo osećate svesno prisustvo - vaše dublje ja - iza i l i ispod misli. Misao tada gubi svoju moć nad vama i brzo se povlači jer vi više ne osnažujete um poistovećujući se sa njim. To predstavlja početak kraja nevoljnog i prisilnog razmišljanja.

Kada se misao povuče, vi doživljavate diskontinuitet u toku misli - prazninu ne-uma. Isprva će ova praznina biti kratka, možda će trajati nekoliko sekundi, ali postepeno će postajati sve duža. Kada se pojavi, osetićete izvesnu smirenost i spokojstvo unutar sebe. To je početak vašeg prirodnog stanja opipljivog jedinstva sa Bićem, koje je obično blokirano umom.

Vežbanjem će se osećaj smirenosti i spokojstva produbljivati. U stvari, toj dubini nema kraja. Takode ćete osetiti i suptilno izlivanje radosti koja izvire iz te dubine - radost Bića.

U ovom stanju unutrašnje povezanosti vi ste daleko spremniji, daleko budniji nego u stanju poistovećenosti sa umom. U potpunosti ste prisutni. To, takode, podiže i vibracionu frekvenciju energetskog polja koje vašem fizičkom telu daje život.

Spuštajući se sve dublje u ovo carstvo ne-uma, kako ga ponekad nazivaju na Istoku, vi spoznajete stanje čiste svesti. U tom stanju osećate sopstveno prisustvo sa takvim intenzitetom i takvom radošću da celokupno mišljenje, vaše fizičko telo, kao i ceo spoljni svet, postaju relativno beznačajni u poredenju

sa njim. A ipak to nije sebično stanje, već stanje gubitka svog ja.1 Ono vas vodi iznad onog što ste ranije smatrali „svojim ja". To prisustvo predstavlja vašu suštinu, a u isto vreme i nešto neizmerno veće od vas.

UMESTO DA „POSMATRATE MISLI

OCA",

prazninu u toku misli možete da stvorite i jednostavno usmeravajući žižu vaše pažnje ka Sadašnjem trenutku.

Naprosto postanite intenzivno svesni ovog trenutka.

Tako nešto pričinjava veliko zadovoljstvo. Na taj način vi odvlačite pažnju od aktivnosti uma i stvarate prazninu ne-uma, u kojoj ste vrlo pripravni i svesni, ali ne razmišljate. Ovo je suština meditacije.

U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU

možete da praktikujete ovo tako što ćete se baviti bilo kojom rutinskom aktivnošću koja inače predstavlja samo sredstvo za postizanje cilja i posvetiti joj apsolutnu pažnju, tako da ona sama postane cilj. Na primer, svaki put kada se penjete i l i spuštate stepenicama u svojoj kući ili na poslu, dobro obratite pažnju na svaki korak, svaki pokret, čak i na svoje disanje. Budite potpuno prisutni.

Ili, kada perete ruke, obratite pažnju na sve čulne doživljaje povezane sa tom radnjom: zvuk vode i osećaj koji ona stvara, pokrete vaših ruku, miris sapuna itd.

1

Igra reći: selfless znači „nesebično", ali u ovom kontekstu ima i značenje „gubitak svoga ja". (Prim. prev.)

Ili, kada uđete u automobil, nakon što zatvorite vrata, umirite se na nekoliko sekundi i usredsredite se na sopstveno disanje. Postanite svesni nečujnog ali snažnog osećaja prisustva.

Postoji jedan siguran kriterijum po kojem možete da izmerite svoj uspeh pri ovoj vežbi: to je nivo mira koji osećate iznutra.

Jedini važan korak na vašem putu ka prosvetljenju jeste ovaj: naučite kako da prestanete da se poistovećujete sa svojim umom. Svaki put kada stvorite prazninu u toku misli, svetlost vaše svesti postaje jača.

Jednog dana čete se možda zateći kako se smejete glasu u svojoj glavi, baš kao što biste se smejali i dečjim budalaštinama. To znači da više ne uzimate sadržaj svog uma toliko ozbiljno pošto osećaj za vaše sopstveno ja ne zavisi od njega.