U sreći se ne ponesi, nesreću hrabro podnesi.

Ne postoji put do sreće, sreća je putovanje samo. Mnogo posrćemo na tom putovanju, ali svakom malom pobjedom rastemo sveviše i više.

Kineski Tao nam slikovito kaže da nema te sreće koju neće pomutiti bar malo nesreće, ali da nema te nessreće u kojoj se ne nazire barem tračak sreće.

Sreća i nesreća uvijek putuju zajedno.

Važnije je imati sreće u nesreći, nego strepiti od nesreće u ssretnim danima.

 

Sreću nam  nitko neće poslužiti na pladnju.

Stvoritelj je čovjeku da slobodnu volju da mu omogući kreiranje i SUKREIRANJE života, ali i da ga nauči odgovornisti za sve što čini ili ne čini.

Za puno toga smo odgovorni sami i puno toga ne može za nas odraditi nitko, jer moramo to odraditi sami.

Ako se pslanjamo samo na sudbinu moramo se sjetiti da Sudbina jednom rukom daje, a drugom uzima.

Evo tri poučne priče koje zorno ilustriraju da čovjek nikad ne zna zašto mu se što događa; " koje zlo za koje dobro i koje dobro može krenuti naopako".

Mudra priča o dobitku na lutriji - Sreća ili ne? Možda...

Da li je neki događaj sreća ili nesreća? Svaki događaj u svojoj suštini jeste neutralan. Mi smo ti koji mu dodajemo neko značenje. Mi smo ti koji ga doživljavamo kao dobar ili loš momenat. Suštinski, svaki događaj u našem životu jeste savršen za nas i služi nam da postanemo najbolja verzija sebe. Da li neki događaj može učiniti da mi postanemo najbolja verzija sebe? Ne, ali to svakako može naša reakcija na isti i naše prihvatanje svih lekcija naše duše. Šira slika uvek pokaže zbog čega je nešto bilo dobro za nas. Da bismo sagledali širu sliku potrebno je ili da prođe određeno vreme ili da mi imamo što veću širinu uma - svest.

Ovo najbolje opisuje mudra priča Ekarta Tolea, u knjizi ‘’Nova zemlja’’.

Mudri čovek je osvojio na lutriji skupi auto. Njegova porodica i prijatelji bili su veoma srećni zbog njega i došli su da sa njim proslave. ‘’Zar to nije lepo?’’, rekli su. ‘’Baš si srećković.’’ Čovek se nasmejao i rekao: ’’Možda’’. Nekoliko nedelja je uživao u vožnji novim automobilom. Onda je jednog dana pijani vozač naleteo na njegov novi auto i on je završio u bolnici, sa višestrukim povredama. Porodica i prijatelji su došli da ga posete i rekli: ‘’Kakva nesreća!’’ Čovek se ponovo nasmejao i odgovorio: ‘’Možda.’’

Dok je još uvek ležao u bolnici, došlo je do odrona zemljišta i njegova kuća se srušila u more. Narednog dana su njegovi najbliži ponovo došli i kazali: ‘’Kakva sreća što si bio ovde, u bolnici!’’ On je ponovo samo uzvratio: ‘’Možda.’’

Ovaj čovek odbio je da događajima daje značenje i da ih markira kao dobre ili lose i jednostavno je prihvatio tok života. Tu leži sva mudrost. 
Voli vas vaša Planeta radosti

Možda je sreća, možda nesreća; tko to zna

 Jedino bogatstvo siromašnog starca bili su njegov sin jedinac i jedan konj koji mu je orao njivu, pa su imali što jesti.

Kad je jednog dana konj pobjegao, svi su u selu povikali: Ajme nesreće!
Svi osim starca koji je govorio: Sreća? Nesreća? A tko to zna…

Za par dana konj se vratio i doveo za sobom cijelo krdo divljih konja.
Svi viknuše: Koja sreća!

Svi osim starca koji je govorio: Sreća? Nesreća? A tko to zna…

Starčev sin slomio je nogu pokušavajući pripitomiti jednog od divljih konja i svi u selu graknuše: Ajme nesreće!

Jedino starac govoraše: Sreća? Nesreća? A tko to zna…

Uskoro se i zaratilo pa jedino starčevog sina zbog slomljene noge nisu regrutirali u vojsku.
Svi naravno viknuše: Kakva sreća!
Svi osim mudrog starca koji je i dalje govorio isto: Sreća? Nesreća? A tko to zna…

Anthony de Mello

Crna i bijela kutija - ovo će proći

U zabitoj kineskoj provinciji živio je siromašni Kinez koji je cijeli život potrošio radeci najteže poslove, a da ništa do kraja nije stekao. Sve što je imao bio je sin jedinac koga je neizmjerno volio. Naucio ga je da cita i piše, uveo ga pomalo u kaligrafiju i to je bio sav kapital koji mu je ostavio kada je u dubokoj starosti umro.

Mladic je tugovao kraj oceve postelje gledajuci ga kako se polako gasi. Neposredno prije nego što je izdahnuo, otac je izvadio dvije kutijice: jednu crnu, a drugu bijelu i rekao sinu:
“Na žalost, nemam šta da ti ostavim sem ovoga. I zapamti – dobro ih cuvaj. Kada ti jednog dana bude teško, nesnosno teško u životu, otvori bijelu kutijicu. Crnu ceš otvoriti onda kada ti bude jako dobro.”

Mladic je dostojno ispratio oca, a onda je spakovao svoju ciniju za hranu, štapice, jednu preobuku i one dvije kutijice te krenuo u svijet da zaradi svoju porciju pirinca. Radio je najteže poslove kod gazda koji su ga izrabljivali, spavao napolju… Zimi je bio srecan ako bi ga neko primio da zanoci na zemljanom podu zajedno sa stokom. Ubrzo je postao umoran, nesrecan i beznadan. Poslije par godina takvog života, još uvijek je imao samo zdjelu pirinca dnevno i duboke bore na licu i rukama.

Onda su došle poplave, Jang Ce se izlio i poplavio polja i oranice, nastala je opšta glad i za mladica više nigdje nije bilo ni posla ni nade. Lutao je bespucima, spavao po šumama, peklo ga je sunce i mrzli ga mrazovi. Jednog jutra se probudio i vidio da mu je neko ukrao jedino što je imao – zdjelu za pirinac, pamucnu košulju i dva juana… Potekle su gorke suze i mladic je riješio da se ubije. Sklopio je ruke, zatražio oproštaj od neba za predstojeci cin, i dok ih je spuštao niz tijelo, napipao je maleni zavežljaj ušiven u porub pojasa- dvije kutijice naslijedene od oca.

Otvorio je bijelu. U njoj je bila malena pirincana hartija i ništa više. Razmotao je i video ocev rukopis. Pisalo je:

“Ovo ce proci!”

U svom nestrpljenju često nemamo vremena čekati željenu promjenu pa se zapetljavamo sve više i više i zakopavamo u probleme sve dublje i dublje.

Tako se danas posvađamo s voljenom osobom i već se u panici pitamo je li to kraj...i to je ljudski.

Ponekad naše nevolje traju tako dugo da se čini da im nema kraja, aima, jer sve prolazi.

Ostvarimo neki osobni uspjeh i čudimo se kud su nestali ljudi. Zaboravljamo da zavist uništava prijateljstva i da su nam ljudi spremni oprostiti sve osim uspjeha.

Kad nam je dobro zaboravimo na zahvalnost, a kad nam je loše proklinjemo Sudbinu.

Sjetite se, baš kad vam je dobro, da Sudbina jednom rukom daje, a drugom uzima. Uz odgovor na svako vaše pitanje dobit ćete i VAŠ ŽIVOTNI KOD, trocifreni broj koji ima moć osnaživanja i zaštite u svim sferama vašeg života...

O svemu više noćas u 23h

Vaša Irida Magdalena