Džeri: Abrahame, u knjigama o Setu nalazi se rečenica koja glasi: Vaša tačka snage je u sadašnjosti. Šta to vama znači?

Abraham: Bez obzira na to da li razmišljate o nečemu što se upravo događa, o nečemu što se dogodilo u prošlosti ili o nečemu što biste voleli da vam se dogodi u budućnosti - vi razmišljate sad. Emitujete vibraciju svojih misli u svom sadašnjem trenutku, a upravo ta sadašnja vibracija je ona na koju reaguje zakon privlačenja; prema tome, vaša moć da stvarate je u sadašnjosti.

Od pomoći je i spoznaja da vaša emocija potiče od reakcije na vašu trenutnu misao, bez obzira na to tiče li se ona prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Što je jača emocija koju osećate, to je jača misao i brže privlačite u svoje iskustvo stvari koje se podudaraju sa suštinom te misli.

Možda se vi prisećate svađe koja se odigrala pre mnogo godina ili s nekim ko je umro pre deset godina, ali prisećajući je se sad, vi sad aktivirate njenu vibraciju i ona sad utiče na vašu trenutnu tačku privlačenja.

Kako se dogodila prva negativna stvar?

Džeri: Često se pitam kako se dogodila prva bolest ili prva negativna stvar. Da li je tačno da se prvo od gotovo svega dogodilo usled pomisli na to? Drugim rečima, kao prvo električno svetio, prvo je došla misao, a tek potom je usledilo električno svetlo, tako je i naše napredovanje u još više bolesti ili dobrih ili uzbudljivih stvari samo jedan korak, ili jednu misao, iza nečega što smo već pomislili?

Abraham: Sve stvari - zvali ih vi dobrim ili lošim - samo su sledeći logičan korak u odnosu na to gde sada stojite.

Ispravno primećujete da prvo dolazi misao. Prva je misao, potom misao-formulacija, potom manifestacija. Vaša sadašnja situacija jeste platforma iskustva koje nadahnjuje svaku sledeću misao.

Kad shvatite da možete odabrati da pozitivno ili negativno očekujete, ali da će zakon privlačenja u oba slučaja pojačavati tu misao sve dok se naposletku ne manifestuje, možda ćete poželeti da budete promišljeniji u pogledu pravca svojih misli. Ništa se nikad ne manifestuje posle one prve, površne pažnje koju mu pridate. Potrebno je dosta vremena i pažnje posvetiti nečemu da bi to ojačalo dovoljno da dođe do manifestacije. Zato sve stvari, i željene i neželjene, jačaju. Drugim rečima, bolesti jačaju i umnožavaju se zato što se ljudi sve više usredsređuju na njih.