83. BILA JEDNA TRAVČICA

 

        Bila jedna travčica među travom, koja je o sebi mislila da je drukčija, i da nitko nije poput nje. A bila je tanka, šiljastoga vrha, kao i sve druge, po njoj su se vrzmali mravi i bubamare kao i po drugima, vjetar ju je povijao zajedno s drugima.

        Jedan gundelj, koji je nanjušio travkine misli, reče joj:

        “Malo se previše oholiš, i nad druge uznosiš. Po čemu si ti bolja od ostalih, te o sebi misliš kao što misliš? Ti si samo jedna bezimena vlat, i tvoj je značaj u travi, a ne u tebi”.

        “Kako to misliš“? upita travka travkasto, plavkasto.

        “Vrijediš samo kad si u množini. Kad si jedna, tko haje za te”?!

        I gundelj, ljut, odgega dalje.

        A travčica stade govoriti u vjetar:

        “Ovo je istina o meni. Ima na milijune vlati, ali nijedna nije poput mene. I znam da nikada neće izniknuti vlat poput mene. Ovo kazuje travka, a ne trava”.

        Vjetar raznese uokolo travkinu poruku. Mahovina se ozlojedi, lišće se natmuri. Mušice razdraženo zazujaše. Pijesak podvrisnu. Razbjesnivši se do kraja, gundelj se vrati, spreman zgaziti oholicu.  Odasvud povikaše:

        “Zgazi ju i u naše ime, da, i u naše ime”!

        “Čekaj”, rekne vlat gundelju. “Imam dobar razlog zašto tako govorim. Hoćeš li ga poslušati prije nego što me zgaziš“?

“Govori”, zagunđa gundelj, škrgućući kliještima.

“Jednom je tu na travi ležao neki čovjek. Tako je ležao da travu nije gnječio. Lebdio je. Pogledao me i kazao: “Ni vlat trave ne pomakne se bez Njegove volje”.

        “Pa”? reći će gundelj, pomalo zatečen neobičnom rečenicom.

        “Eh, gundelju, glupi gundelju! Nije rekao “trava”, rekao je “vlat trave”. Ja sam vlat, i u Njegovoj sam volji vlat, a ne trava”! 

        Ostali su i dalje vikali da ju zgazi. Čak i njezina rođena trava. I gundelj učini što mu se vikalo, iako više nije znao zašto.

 

Tako biva...

 

 

Vesna Krmpotić, DIVNI STRANAC, knjiga 9. (još neobjavljeno)