Nekada je bilo u toku dana puno događaja a nije bilo vremena za zapisati. Već godinama iz dana u dan, značajnijih događaja je sve manje, a vremena dosta.

Događaji koji obeleže neki datum, zbog kojih mi je nestajalo daha, njih nije trebalo zapisati, oni su bili ti koji su me činili sretnom i neizbrisivo će ostati do mog zadnjeg diha. Ni nesretne nisam zapisivala...a brišem ih iz misli.

Ne pišem više "dnevnik" događaja...više su neznačajni, a sadašnje osećaje, nije potrebno zapisati. Pojave mi se do čoveka, deteta, prijatelja, jutra u planini, pogled na oblak, zvezdano Nebo, zalazak Sunca na moru.....(moj snimak :)

kada vidim reklamu na tv...sliku u časopisu.. bogati fond slika ovde ili miris nečega pa me asocira.                     

Pisanje me još uvek ispunjava..već dugo, na ovaj način.

Današnje jutro... dopodne, neću zapamtiti po "uau"... izbledeće odmah posle ovoga kada ispišem.

Pa ipak....imam dobar ukus popijene kavice.. zadovoljstvo što sam opeglala  robu...lep svež miris naribanih krastavaca za salatu...pročitala lep članak...lepo rascvetane petonije na balkonu..zvrrr od dece...(setili me se, iako neće doći na ručak...:) uživanje dok ovo pišem...i ova lepa pesma koja mi je ispunila dušu...tu i sada.