Problem,

eto odlučila sam da ti napišem par reči i odgovorim, jer si uporan i pišeš mi celog života. Nekada su to kratka pisma i njima ne obraćam puno pažnje, a ona duga,.. brate preteruješ. :) Kada mi je pisala Sreća, njena pisma sam čuvala dugo, uvezivala u mašnice, stavljala u lepe kutije, a tvoja... priznaću ti, cepala i bacala. Zašto?..Jednostavno je.. Suza od Sreće mi hrani dušu, oplemenjuje... a tvoja suza je iscrpljuje, ranjava i pustoši.

Ponekada napišeš i lažno pismo, pa me zbuniš, ali samo kratko vreme. Sreća koja mi je pisala nikada nije bila lažna...Ti i Sreća se ne poznajete. Imaš i pomoćnike, žalost, tragedija, zavist, agresija, oholost.....

I Sreća ima pomoćnike, Vera, Ljubav, Nada  radost, zadovoljstvo... Dobiješ i ti takvo pismo, a tvoj odgovor.. i pored toga što neki kažu da ih učvršćuje... znaj je nepoželjno. Hrana ti je tuđa nesreća, a to je neizlečiva bolest. Nema leka koji će te ozdraviti... pomaži se time da koliko god možeš ne deluješ, ne izlaziš iz svog brloga.

Ponekada ti poklonim pažnju, ali samo za kratko vreme. Bez straha se upustim sa tobom u borbu... i do sada, a to moraš priznati, pobednik sam bila ja. Pa i onda kada si me svom žestinom nokautirao u prljavoj borbi, nije bilo odbrojavanje do 10. Ustala sam na sedmom.... Ono malo borbe koja je završilo remijem ti je slaba uteha.

Priznajem, ne volim te, a ne podcenjujem te. 

Na žalost nemaš srce ni dušu, to ima samo Sreća.. pa ipak nađi u sebi trunčicu dobrote i ne šalji ljudima pisma.. ono koje baš moraš, jer postojiš..neka pišu tvoje podpomoćnice, one majušne bezazlene a eto rade kod tebe, pa moraju zaslužiti platu. Neboj se, nećeš biti zaboravljen, pa neka ti to bude hrana u buduće.

Nemoj mi na ovo odgovoriti, niti mi više piši.

Neću ni ja tebi! Sa tobom se ne mogu pozdraviti sa reči..sretno, već...iš! 

Problem,.. bio si moj poznanik i ulazio si mi u kuću... istina nepozvan.. i tebi ću skuvati kavicu, popi je... ali sikte :)