Nisam još upoznala nekoga, niti gledala u filmovima, romanima,.. da se neko oseća stalno dobro, da mu je sve potaman. Ima takvih, a o njima bolje ne razmišljati.

Ne samo povremeno, da se čovek ne oseća dobro. u toku dana nekoliko puta se oseti neugoda. Psihička više nego fizička. Za fizičku se zna šta se treba uraditi. Odmoriti telo u vodoravi ili meditaciji. A za onaj bed, koji je sa razlogom ali više puta "bezrazložno" svako doživi. Razložni bed su posledice iz detinjstva, mladosti, borbe sa životom, nerazumevanjem bližnjih, okoline, tragedija...Oni čekaju u zasedi i napadnu u kasnijim godinama, kada je čovek ranljiv kao i dete.  Pored toga imaju i pomoćnika - biologiju. Nju se nesme zanemariti, a najmanje negirati. Osvestlili se to pre, tim bolje.

U današnje vreme nauke, alternative, moderne psihologije,  se ne sme dozvoliti da preuzme čoveka u svoje ruke.

Danas sam pročitala dva članka o alternativnom rešavanju problema. Terapeut sa zavidnim znanjem i odgovornošću do stranke. Odgovorno, zbog ozbiljnosti pristupa problemu. Sa cile-mile, kod neproverenih se može samo zapasti u još veći bed. Ne žaliti novca kao naknadu za dobijanje ovakve vrste pomoći kod takvih alternativaca. Naravno, rade oni to za novac, imaju ograničeno vreme, ali jednom dobijena "uputstva" analiza se obrestuje za budući kvalitetniji život. Imala sam priliku kod takvog jednog alternativca, "oštrog" (meni tako paše) saznati kako i šta kada dođem u slabo stanje. To je bilo pre dosta godina, ali još uvek, ono što sam uložila ima efekta i svakom bih preporučila. Za to se moraju naći sredstva i platiti, ali samo odgovornima. Raspitati se pre nego se odluči. I što je najvažnije slušati ih pažljivo šta govore. Nije potrebno, da se svako obuči u tome, niti može, pogotovo ako se je već ušlo u neke zrele godine. Za to je potrebno znanje i proučavanje. To je rezervirano za mladost, ako se želi postati kvalitetan terapeut. Naravno ako nekoga to interesuje i oseća se sposobnim tim bolje.  

Nisam neki junak, pa se hvalim, kako to kod mene levom rukom se rešava. Trebalo je posle savetovanja puno truda, da sam došla u takvu situaciju kojoj sam danas. Pa i pored toga dođe bed. Ne cvetaju mi ruže niti gerberi, već malene margaretice, koje čuvam do god mogu. Treba samo želeti sebi pomoći. Niko drugi ne može! A za to se isplati potruditi. Jer...ako se ne podigne ...ica taj bed i biologija mogu samleti čoveka. Eto i na ovakav način, dok pišem, razgovaram i to je jedna vrsta održavanja onoga što sam naučila. slaba varijanta je o tome ne razgovarati, povlačiti se u sebe i gruntati često u prazno. ne razmenjivati iskustva. Odlazak kod terapeuta i savetovanje. oni postave čoveka samo na prvu stepenicu, sve ostale su odvisne od nas. a da ih ima...ima ih dosta. :)

Biologija, vremenom popusti, navikne se sa njom živeti. a traume, ako se im je posvetila pažnja, osveste se uz pomoć, "zaborave" i na taj način podpomogne kvalitetnom životu i u zrelim godinama.

Ne predati se!