Sa mojim prijateljima se uglavnom družimo dopodne. Matine :)

Dogovor je bio u 9h kod mene na kavici. Znajući da sam ja tačna nikada ne kasne :) Tačno u 9h zvoni mobitel i glas veli: pročitaj poruku hahhaha poruka na mobitelu: spremi se, dole te čekamo! podpis: mučenik hahhahahhah

I! namažem na brzinu usnice, špricnem se dva puta i dole. Mala četa ali odabrana čeka i sa smehom me pozdravi. Pitam šta se je dogodilo? Muški i jedini u našoj grupi veli idemo u market nabaviti šta kome treba a onda vas vodim na kavicu, kod tebe nemam šta videti osim vas. :) 

U marketu se raziđemo svako prema svojoj polici i dogovorimo kroz dvadeset minuta kod odeljka za kruh. Sastanak!

Dok sam prilazila mojim prijateljicama vidim da se smeju. Vele mi, pogledaj Ga. hahhahhahahah a naš prijatelj na štandu za degustacije, jede i pije pivo. Degustacija šunke (ostatak od Uskrsa, pa rasprodaja) a kruh uzeo sa drugog štanda degustacija.

Mi sa kupljenom robom u kolicima na blagajnu a on u redu na susednoj blagajni samo sa popijenom konzervom piva. I dok smo čekali veli: ko guske stojite u redu. :)

U marketovom kafiću gužva, a naš kavalir traži slobodan sto, dok smo se mi zaletele u vitrinu sa kolačima. Prijatelj će: šta ste odabrale? izreferišemo. Konobarice nema, gužva. Veli on ne može punca ni da posluži ovoliki dom za starce hahhahhahha..... stvarno, dopodne mi zauzimamo mesto u kafićima i samouslugama. Mladi rade. Oni popodne idu u nabavku.

Stigli kolači i kavica. naš prijatelj samo kavicu a voli i on kolače. Veli dok vi jedete, ja ću malo okolo gledati. Naravno nasmejale smo se. I celo vreme: ajme, ajme.. Njegova žena: ne boj se psa koji laje. A on. To je nama muškarcima nova taktika, da vas zavaramo sa "lajanjem " samo si vi mislite, da smo u zaostatku za onima što ne laju :)

Veli ona njemu. Ispričaj nam onda onaj doživljaj kada si bio u Bratislavi. On ćuti...smišlja šta će nam reći...i veli: e jeste vi žene zlobne... Od deset, samo jednom nisam bio raspoložen i nije mi uspelo i sada mi to stalno mećeš na nos :)... Što me ne pitaš kako je bilo u Singapuru. A mi u glas: pa to smo već čule...A on će: jooooooj da mi li je reprize hahhahaha. Zavidite mi sreću, a ja vas vodim i izvodim. To mi je hvala. :) 

I još puno nekakvih drugih šaljivih komentara i pričica danas dopodne. Nasmejao nas je do suza. Kada smo izašli iz marketa, uzeo je od svake po jednu vrećicu i hodajući ispred nas veli: eee živote gde si? ja postao nosač... Usput je pitao ženu kada će biti gotov ručak? A veli naša prijateljica: pa najeo si se sada na degustaciji. ...to je samo predjelo. Vrati nam vrećice i ženi će: ja odoh po novine, i po kakvu priliku, dok sam se vratio doma, da je ručak na stolu hahahahha. (naravno to je sve šala)

Veliki je ljubitelj numizmatike, glazbe, i domaćeg ognjišta. Pravi domaćin.

Primetila sam, koliko god se šali u razgovorima, a kada je nekoliko puta razgovor bio o roditeljima, pričajući o svojoj mami,... da li mi se učinilo ili je stvarno,... imao je suzne oči. O njoj je uvek sa ozbiljnošću i puno ljubavi govorio.