Neko je izračunao da je oko 1750 "vrsta" ljudi. Zatim se ponavlja. !?

Od malena čovek se upoređuje sa drugima. Svako izgradi svoj stil, onako kako diktira njegov karakter, uslovi života, prilagođavajući se koliko je moguće drugima, iz razloga da zadovolji svoje potrebe i potrebe drugih.

Upoređuje se u svemu i svačemu. Od banalnih do značajnih stvari. U odgoju dece, u službi, partnerskom odnosu,  duhovnosti,  sa susedom, u kuhanju, zdravlju, vrtu, modi, imovinskom stanju....

Najosetljivi se je u odgoju dece, jer je to i najveća odgovornost. Šta i kako kada se pojavi problem. Prvo sa bližnjima, pa onda šire...kako uspeva prijateljici sa sličnim problemom sa partnerom da održi harmoničan život; šta kolegica u službi čini bolje da je njeno delo više vrednovano; kako je prijatelj i pored svih problema uspeo da sačuva svoj mir; zašto su susedine palačinke bolje; kako poznanica održava svoje zdravlje; susedin paradajz na vrtu je veći, ukusniji; kako prijateljica uspeva uvek biti šik; kako ljudi sa isitm finansijskim primanjima bolje ekonomišu...

Upoređuje se sa drugima, kako bi se popravile greške, i poboljšala kvaliteta života. To je dobro, do onoga momenta kada se pojavi zavist, pa bezglavo sve čini, kako bi se dokazao, da je sposobniji. Gradi kuće sa jednom sobom više, menja auto, kupuje detetu brži motor, spomenik na groblju je veći, jer njegove suze su bolnije...šta reći nego jadno. Meni osobno je žao tih ljudi.

A gde sam ja u tome?

Na začetku sam se tvrdo držala onoga, kako je moja mama :) Još uvek ponekada kažem: moja mama je...:) Vremnom sam shvatila da ima bolje od toga. Imam svoj stil, a spremna da prihvatim i uvedem u život nečiji način kada razmislim i shvatim da je tako bolje.  Tamo gde vidim, da će promena poboljšati, olakšati moj svakodnevni život. Od svakog po nešto i na različitim poljima. Ono što sam naučila u osnovnom domu, tako sam nastavila u svom, a vremenom kada sam kod nekoga videla bolje prihvatila i uvela kao novinu. Od Sabine kako šta, i kako se uređuje dom; od Ilonke kako i pored teže službe, uspeva da muža dočeka uređena, raspoležena; od Vesne šta doda u palačinke da su ukusnije od mojih; od Višnje kako iz "ničega" napraviti dobar ručak; od Sergeja šta mu je najvažnije, a zadovoljniji od mog partnera...

Sakupljala sam tako ponekada po nešto,ono što bi sa majušno truda popravila svoj stil, koji je ipak ostao osnovni, a vođena mišlju: svi ljudi sve znaju.

Naravno, i moj stil u nečemu je bio nekome za uporediti i prihvatiti.