Pored ozbiljnijeg stresa postoje i oni majušni, svakodnevni, koji za nekoliko sekundi zastresiraju :)... svašta nešto.

Pretovareni vrećicama, torbicom na ramenu, i umećem nošenje još i kišobrana žureći iz poznatog razloga :) (a to je tada najveći problem) da se čim pre stigne do doma, ajd usput još izvaditi i poštu; kad ono, sve reklame pisma ispadnu iz sandučića. Vrećice dole, skupljaj, pazi da poštu ne pomešaš sa reklamama koje se bace u koš, jer više nisu interesantne, a i preterali su sa njima. Ponovo vrećice u ruke, dodatno još i poštu, mokar kišobran... u lift. Ne mopže se rukom pritisnuti gumb, ali zato imamo nos. hahhahhahaha

I taman pred vratima kada se je blizu olakšanju i samo još treba otključati, padnu ključevi na pod. Opet se saginji, torbica padne sa ramena.... kriza potrebe je na vrhuncu, nema se vremena ostaviti u kuhunji sve šta se je kupilo niti skinuti, već sve na pod u predsoblje i trk...

Stresićić je, kada se i pored sva pažnje vadeći iz pećice opeče, pa se sve pusti i na brzinu pod hladnu vodu; kada se nešto secka, pa nož omane i zaseče prst; sve se pusti i traži se flaster, a baš onda ga nema tamo gde stoji a tamo je; kada se želi iz stroja izvaditi posuđe, povuče polica, a ne može izaći, vuče se vuče, pa onda gleda šta je zapelo; kada se špancirajući po kuhinji nagazi na prosut šećer :) kada posetioc ode u kupaonu a setiš se da si intimni deo garderobe ostavio na pralnom stroju; kada ti gost zatraži čačakalicu, momentalno je nema jer već danima misliš da i to treba kupiti; veoma retko, pa ipak se dogodi da flaša puna ulja padne, razbije se i tada posla ko u priči :). kada i pored velike pažnje iskipi mleko a taman se šporet očistio...

za ovu slikicu....pametnjakovići vele: pa kad se neznate organizirati. tristo mušica.

Stresićić je i kada vetar prevrne kišobran; kada u gradskom vidiš slobodno mesto i baš neko ispred tebe sedne; kada se je u časovnom minusu, a na semaforima baš kao za inat u valu jedan za drugim pali crvena....

Svašta se u toku dana čoveku dogodi. A kada dođe smiraj dana, posle svih tegoba malih, majušnih se sedne pred tv, klikneš i vele... ne stresirajte....:) kao da je to gumb.

Oj živote, sa svim retkim radostima, i na izgled češćim žalostima, ja te volim, grliim i baš takvog kakav si, iz sveg srca želim :)