U jednom selu bilo jedno bogato imanje. Svi su se čudili kako uspevaju i pored svih teškoća održati svoje bogatstvo i još ga i uvećavati.

Vlasnik imanja, pošten čovek, sa puno dece bio je mudar čovek i znao kako će to bogatstvo održati, da i pored svih teškoća ne propadne. Voleo je jako svoju decu, razumeo svakog od njih. Bili su različiti a dušu i srce su svi imali dobru. Sa njima se je dogovarao kako će održati imanje i svakog posebno pažljivo slušao ako je neko imao neku novu ideju.  Vredno su održavali to bogatstvo. Od jutra do sutra, na imanju se nije prestajalo raditi. A letine i plodova, znanja u izobilju. Toliko, da je vlasnik rekao: ovo bogatstvo darujte ostalim imanjima. Jedni su radili na njivi, kopali, prekopavali, sejali, čupali korov; drugi su bili zaduženi za vrtove, nekoliko njih za održavanje kuće i domaćinstva. Bili su i trenutci odmora u toku dana i to se je planiralo.

Kada je neko od njih otišao na put poslom, jedva su čekali da se vrati i tada su bili organizirani. Zadužili su nekoga ko će ga dočekati.  

Sa tog imanja se je povremeno čula i vesela muzika, plesalo se, jelo, pilo, veselilo, dočekivalo goste sa susednjih imanja i nije se događalo retko, da je neko napusti svoje i ostao.

Tamo gde se puno radi ima i problema. Dolazilo je povremeno do nesuglasica, a vlasnik imanja je i to znao kako rešiti. Kada se je neko jako umorio i nije mogao raditi kako treba, razumeo ga je i poslao u banju na odmor, zaželeo sretan put,  brzi oporavak i sretan povratak.

Poneki sused je probao da im pokvari tu njihovu idilu. Deca nisu znala zašto? Uvek su ih dočekivali lepo i želeli da i oni dođu na njihovo imanje živeti.  

Otac im je i to objasnio; život donosi i lepo i ružno; ljudi različito reaguju; uslovi života su različiti i zahtevaju poseban pristup; da su ljudi različiti po karakteru; da postoje ljudi koji se upiru dobrom, nesretni ljudi, žalosni, iz raznoraznih razloga; da postoje zločesti i vragolasti i da se treba svakog razumeti sa svakim imati strpljenje; da ako je neko u nekom problemu i momentalno se ne snađe, čini greške, da ga ne izazivaju, da im pruže ruku da oseti toplinu i da nije sam; rakao im je da baš svačiji životni put vodi kroz cvetne vrtove a povremeno kroz pustinju; da će i njima neko u pustinji dati kap vode, a u cvetnom vrtu zajedno uživati u lepoti; da vole ljude jer bez njih nema života; deliti dobro i zlo sa drugima.....  U svojoj kućnoj biblioteci imao je ogromno knjiga, i kada se je pojavio problem ili da neko od dece nešto ne razume, ponudio mu knjigu iz koje je on saznao zašto je život takav, kakav je.

Svako veče, od kako su bili maleni, okupljali su se  pre večere. Otac je uvek iz Te knjige prvo pročitao rečenicu: Ko tebe kamenom ti njega kruhom.