U zadnje vreme se toliko govori o vaspitanju dece da je i mene, iza koje je taj period, naterao o tome da razmišljam. Da li treba ovako ili onako? I naravno kao i u svemu se toliko zakomplicira, da se na koncu ne zna kako.

Do pre nekoliko godina nije bilo većih problema, funkcioniralo je. Deca su završavala škole, fakultete, dobijali diplome, planirali život napred. Ministarstvo za prosvetu je bilo to koje je planiralo, donosilo programe o opštem obrazovanju dece i nikako se ne slažem da je za današnju situaciju krivo obrazovanje.(to je druga tema) Škola je od uvek, a tako bi trebalo i da ostane, da opismeni, da osnovu, usmeri na neku specijalnost, sve ostalo je odvisno od pojedinca kako će to iskoristiti u svoje dobro. Da li će nadograđivati to svoje znanje, da li će ga "zloupotrebiti" je odvisno od mnogih drugih faktora. Tako je bilo pre, tako je i sada. Ko hoće i ima volje da sazna nešto više, potrudiće se sam. Sam čovek dođe do toga ako mu treba nešto više, i u ovisnosti od toga traga za informacijama, ili mu se "slučajno" samo ponudi. 

Ne može se svaliti krivica na prosvetu, da je današnja omladina zbog lošeg programa u školi takva. Nezadovoljstvo mladih je palo pod uticaj neprestanog, svakodnevnog bombardovanja negativnih pretećih informacija u medijima, ulici, društvu. doma. Dom je na prvom mestu i najodgovorniji. 

Sluđuju se deca, i kod njih stvara otpor od silnih polemika da li treba uvesti neki program. Neka struka o tome raspravlja i donese odluke. Jer zna se, sto ljudi sto čudi.

Zbunjena sam, ne znam? moje mišljenje je zastarelo, nemam znanja, a da svojim glasom na nekom referendumu učestvujem u odlučivanju kako napred više nije moj problem. 

Svesna sam da vreme donosi promene, da je na pozornici neka nova generacija koja sebi kroji život, pa neka struka uzimajući u obzir sve prednosti i posledice donese konačnu odluku. Nikada kao do sada deca nisu bila toliko razgledana, sa puno znanja, baš zahvaljujući školi, fakultetu. O novinama koje je prosveta zaključila da su potrebne, neću ja čiji je život u zalasku da učestvujem. Neka odlučuje onaj ko je zadužen za to i Deca!, na njih se je zaboravilo, jer današnji srednjoškolac ima svoje stavove, zna šta želi, pa neka i njih pitaju da li žele i koji program žele. Nismo bili ni mi butasti, a današnja mlada generacija je daleko ispred naše što se tiče razgledanosti. Ako žele čuti mišljenje struke o seksualnom odgoju, pružiti im, ako ne žele ne siliti ih.

Pružiti im u ranoj mladiosti, osnovnoj školi, vrednote do porodice, života, duhovnosti, a  kako će voditi svoj intimni život, to "pravo" neka ostane svakome, onako kako mu paše.To se neda naučiti, to se oseti. Retko koji pubertetnik će pitati roditelja, nastavnika kak je sa tim. Na to pitanje odgovori Ljubav, hemija, srce. Ako im se receptom to prezentiralo, guši im se na silu natura od Boga podarena. 

I ne samo to. Onako kako si žele organizirati svoj život neka si organiziraju, uz Blagoslov.