Svakodnevno se prave greške! One male se odmah ispravljaju i zaborave. Događaju se u službi, doma, na ulici...

E! postoje i velike greške koje čovek napravi, za koje je sam odgovoran, a tiranišu ga. Greška zbog koje oseti sram i onda kada možda drugi to nisu primetili. Velike greške se mogu napraviti iz neznanja, namerno, ili sasvim slučajno (slučajnosti velite nema :)

Posledica grešaka iz neznanja, su uglavnom popravljive ili se mogu zakrpati.

Namerne "greške" one koje ugrožavaju druge, rade "zločesti" ljudi a šta ih na to navede, zbog čega u nekom momentu ne poslušaju svoje srce već se predaju negativnim mislima. Iz osvete, ljubomore, zavisti, materijalnih koristi...?

(one ekstremne greške iz neznanja i namerne je druga tema) 

Postoje i "slučajne" greške. Uglavnom kada se čovek opusti, preda svojim osećajima, izgubi kriterij, stik sa realnošću, izostane  trezveno razmišljanje. Do osvešćivanja da je napravio grešku protekne neko izvesno vreme. Kada to vreme dođe, pojavi se osećaj srama. Popraviti svoju grešku ne može. Sram doživi uglavnom onda kada za tu grešku saznaju drugi, a drugima je tuđa greška uglavnom zanimljiva, glupa. Ako doživi kritiku, koja je opravdana, reagiraju ljudi različito. Ili se umiri ili pređe u kontranapad, a sa tim pravi drugu grešku i sigurno će doživeti još veći sram.

Grešiti je ljudski. Ljudski je stideti se. Ne postoji niko ko nije doživeo sram, bez obzira na izreku: taj nema ni stida ni srama.

Sram je osećaj koji je čoveku potreban, da grešku ne ponavlja.

Sram me je za moje "greške" koje su bila posledica emocija, moje slabosti, koje su morale ostati samo moje, a događale se u životu.

Da li je i ovo što sam ispisala, greška?