Dolazi i ta najveselija noć u godini, kada se baš svako za trenutak opusti, zaboravi na svakodnevne probleme i posveti nekoliko sati u dobrom društvu i raspoloženju. U ponoć kada se počnu odbrojavati sekunde, sa čašom u ruci, imam utisak, a iz ličnog iskustva, za sekundu čoveku zastanu misl. Šta da poželi sebi, drugima, i pored toga što si je zacrtao planove.

Prasak otvorenog šampanjca, nasmejani pogledi, poljubci, zagrljaji, lepe želje. Bilo da je doma, u restoranu, na ulici, na radnom mestu. Tada se oseti čovekova dobra duša. Svi, svakome zažele sve najbolje. To je stvarnost. E to je Čovek.

Od severa do juga, istoka do zapada u različito vreme toga dana, su upućene pozitivne reči i misli, i to je jedina masovna, "neorganizirana" glasna meditacija celom čovečanstvu.

Tada postanemo jedno.

Koliko ljudi toliko želja. A jedna je zajednička. Zdravlje!

Dečica u ponoć su sretna, bez da to znaju. Radosna jer vide svoje roditelje nasmejane i zadovoljne. Dečica, ona koja su po domovima, bez roditelja, žele da bi u toj godini pronašli ili bili pronađeni od onih koji su ih ostavili.... Mladost ima i najviše želja. Starost po koju. Bolesni koji na taj dan moraju biti u bolnici, jedni drugima zažele čim pre ozdravljenje i odlazak doma. Oni neozdravljivo bolesni, požele čim pre susret sa Njim. Ljudi u zatvorima, žele da vreme brže prolazi, da čim pre oduže svoj greh. Beskućnici, sa željom da će im ta godina doneti krov nad glavom....

Ne verujem da se je dogodilo da je neko nekome u toj noći zaželeo slabo.

31.12. u ponoć je sekunda dobrote i ljubavi, svako do svakog.

Tada smo najbliži Njemu. Tada ispunjavamo njegovu Zapovest.