Dragi ljudi, znam da ovo nećete pročitati, ne zbog toga što nemate kompjuter, na žalost mnogo veći je razlog. Vi nemate adrese ni poštanskog sandučića, gde bih vam poslala čestitku sa lepim željama. Ima i patetike u ovom mom pisanju, a eto jutros dok sam na listić ispisivala šta trebam kupiti za praznike, setila sam se vas.

Znam od toga vi nemate ništa, čak ni ove reči neće stići do vas, a imam potrebu da ih iskažem. Ponekada i okrenem glavu od vas, samo prođem. Ponekada vas pitam za zdravlje, dam neki novčić, sendvič i to je sve. Nikada nisam pitala da li nekoga volite, da li vas neko voli, da li ste zaboravili na Ljubav? Koga ste voleli? Žao mi je zbog toga.

U trgovinama postoje kutije u koje mi potrošači samo ponekada stavljamo ono najpotrebnije za vas. Ne pomislite da moja litra ulja, krompir, konzerva hrane, da je milostinja. To je onoliko koliko mogu odvojiti za vas. Nemoćna sam za više.

Ostali ste sami, napušteni, zaboravljeni od porodice ili nemate nikoga.

Znam i videla sam da u svom tom siromaštvu, niste izgubili vedar duh.Sa onima koji vam nešto podare, ponekada se i našalite, tako da i nama koji imamo više od vas, a brinemo često o kojekakvim glupostima, baš vi ulivate optimizam, da postoji gore od naših problema.

Dragi ljudi, ne stidite se vašeg siromaštva. Njega treba da se stide oni koji su doveli do toga, da je vaša adresa park, željeznička stanica, podvožnjak....Znajte da mnogi od njih nisu ništa sretniji od vas, pa iako su im stomaci i novčanici puni. I oni trpe, na neki drugačiji način.

Ni jedan čovek, bio bogat ili siromašan ne bi smeo patiti i nadajmo se da će doći vreme kada će svako imati osnovne potrebe za život, dostojan čoveka.

Najveće iskušenje koje nam je Bog dao i proverava ljudsku dobrotu, ste Vi.

U Novoj godini, želim vam dobro zdravlje, koliko god je to moguće u uslovima kojim živite. Čuvajte se. Želim, da čim manje morate pružiti ruku. Želim, da kada vas sretnemo, mi budemo ti koji će vama pružiti ruku i pitati: kako ste? Znam da ćete i vi te najduže lude noći u godini i pored svega, zapevati i jedni drugima poželeti sve najbolje.

Ne gubite Nadu, mora biti bolje. I posle ove hladne zime ponovo će zasijati Sunce.

Neću vas zaboraviti, kada budem u ponoć za punom trpezom, nazdravljala. Nazdraviću i vama za vaše i naše bolje sutra.

Ne zaboravite, sutra je novi dan i nova Nada.