Koliko god da ne verujem ipak su uspeli, da moje misli okrenu u smeri razmišljanja o koncu sveta :)

Na tv, radiju,.. već danima govore o proročanstvu, malo kroz šalu, malo ozbiljno i na veštački način izazivaju u ljudima nemir. Čak su počeli i da odbrojavaju do 12,12h. Na ulici, javnom prevozu, kafićima, placu..razgovor nanese o toj temi. Svi kao ne veruju ali tema je prisutna. Čak i znanstvenici koji imaju dokaze i saznanje, su se posebno posvetili i proučavaju da li je moguće?

Šta reći? Eto kako uspeju da peru mozak čoveku. Tako je u svemu.

Šta se i da li krije iza toga nešto videćemo uskoro. U 12,12h. ili kroz koji dan, mesec.. nas iznenade sa nečim od čega su nam skretali pažnju a žele da sprovedu.

A možda i ne? :)

Ovaj kratak članak (da ne vezem puno) nema nikakvog smisla. Ako bude kraj sveta, nema ni njega. Ako ne bude je bezvezan kao i većina mojih članaka.

Pa zašto onda pišem? Eto kao vid terapije, samopomoći. iako sam zdrava, zadovoljna, (kuc kuc kuc) a nauka sa svim svojim znanjem ne zna mi predpisati lek za onda kada ne znam i pored svih "ugodnosti" koje su potrebne za miran život i koje imam, opet nešto ne štima :) Nisam imala nameru da vas iritiram, a iskoristila sam prostor, da ponekada kada sam u minus fazi preko reči ohrabrim sebe, sa kontranapadom do mojih misli, istisnem negativne, sebe spodbudim, da mislim pozitivno i ne prepustim se đavolčiću koji želi da me pridobije na svoju stranu.

Pišući, čitajući priručnike, studije, slušajući alternativu, čitajući vas i vaša iskustva, pomoglo mi je kada je nastupio period slabijeg  raspoloženja. Nisam izgubila volju, veru, da je život lep, ponovila bih ga (sa malim korekcijama :) Mislim da sam uspela da ću mirno bez panike dočekati dan kada se prelazi u neku drugu dimenziju za koju verujem, kažu, i kažete, da je sama Ljubav.