veli rečnik:

fer = pošten, ispravan, lep, u redu.

fer plej = poštena igra, časno, viteški.

Ova definicija, viteški, mi se posebno dopada.:)

Gde počinje i gde se završava: fer odnos, poštenje, tolerantnost, ljudskost, saosećajnost..?

Kada smo mi u pitanju onda očekujemo do nas da drugi budu takvi. Zašto se čovek zaboravi, obzirom da je dobre duše, pa podlegne nekim svojim negativnim osobinama i čini ono što nikako ne želi da drugi čine do njega?

Šta ima od toga, da je do drugoga ne fer? Korist, zadovoljstvo, zabava...? "kratkotrajno" u svakom slučaju.

I onda?

Razočarenje zbog neispunjenog očekivanog "zadovoljstva".

Ako čovek na takav način funkcionira u životu i ima koristi za sebe od toga, može da mu pređe u naviku i naćin života. Da li zna i može da se kontrolira do gde je granica, koja kada se pređe prelazi u nepoštenje, kriminal koji ga vodi u razočarenje u sebe samog i društva u kome deluje.

Svako se zapita, da li je i kada bio do drugoga pošten, fer, kada i zašto nije? U ničemu se ne može biti stoprocentan, pa tako ni u poštenju. Životne okolnosti diktiraju čoveku da ponekada bude nefer, uglavnom ne razmišljajući u trenutnoj situaciji a kada osvesti svoje delovanje  se pokaje. Samo jako, jako retki ne. Ne zato što su zli, već zato što se boje da pritisnu taj gumb istine o sebi.

A jedno je sigurno! Pre ili kasnije se oglasi dobra duša i čovek osvesti svoja nedela, nepoštenje, ne fer odnos. Tada sigurno počne drugačije razmišljati i odnositi se drugačije prema sebi i drugima. Želi čiste ruke. Oni povređeni ako nisu dobili zadošćenje od onoga ko se je prema njima ponašao ne fer, dobiju sigurno od nekoga drugog nešto dobro a trebaju znati da je to Milost za njihovu pretrpljenu bol.

To znači da dobro uvek na koncu pobedi.