Volite male stvari i težite za onim što je skromno. A kada duša bude sazrela Bog će joj dati unutrašnji mir. Gospod neprestano gleda na nas i voli što čeznete za Njegovim mirom. Dok duša ne bude zrela za Gospoda, on če joj samo povremeno davati da vidi da je On svuda prisutan i sve ispunjava, sav svet, svu tvar. Tada je duša radosna. Onda ona sve ima. Ali posle se Gospod opet skriva od nas da bismo čeznuli za Njim i da Ga svim srcem tražimo.

Veliki asketi savlađuju prirodne zakone pri punoj svesti, dok je kod svetskih ljudi život ispunjen mislima o telesnim i prolaznim problemima i čula su im zauzeta materijalnim i prolaznim stvarima.

Najbolji dokaz da ljudska duša ima ogromnu silu je moć pojedinih ljudi da na velikim daljinama opažaju pojave koje su nedostupne vidnoj opciji.

U svakom čoveku postoji taj, nazovimo ga, nevidljiv ekran. Ukoliko bi čovek bio rasterećen ovozemaljskih briga, odnosno ukoliko bi njegov misaoni ekran zbog svoje neporočnosti bio čist i njegove bi opcije bile daleko dužeg dometa. Nama u tom slučaju ne bi trebalo da posedujemo ni televizor ni telefon, pošto sve to imamo u sebi.

Da se uključimo u Centralu koja će nas napajati pozitivnom energijom tj. u Gospoda i Njegovu blagodat. Treba dakle izbegavati sve one ljudske poroke kao što su ratni užasi, zlodela, neredi u svetu, nemoral, jednom rečju svaku zlu misao koja potpuno izobličuje. Napajajući se tom negativnom energijom mi i ne osećamo da i sami postajemo neka vrste "negativnog heroja", koga smo do maločas i sami osuđivali. Da bismo se kao kakva sijalica uključili na pravu Centralu i da bismo svuda oko sebe svetleli, potrebno je, postići smirenost uma. Tu pomaže post, molitva, skromnost. To je ono što upotpunjuje čoveka koji želi da se napaja sa izvora "Žive vode".

No i samo skromnost ma koliko da je prožeta težnjom ka uzvišenom životu, traži ponekada još potpuniji život od života ispunjenog samo postom i molitvom.

Ukoliko čovek hoće da se uključi na neki drugi generator, jasno je da će i sićušni plamičak, koji nekakva mala beterija napaja, vrlo brzo ugasiti. Takvi ljudi brzo duhovno "obnevide", jer su izvori njihovih napajanja tako majušni, da ponekad protekne malo vremena da bi nestao čak i taj sićušni i kratkotrajni plamičak, koji ih je obasjavao. Zar nam Spasitelj ne kaže divno: Po delima njihovim poznaćete ih.

Dok je u telu, duša je zaštićena, a kad izađe onda je nezaštićena, bespomoćna, kao puž kada izađe iz svoje kućice. Naša duša oslobađa telo da može da se odmori, jer ne može stalno biti u pokretu. Tek tada se dođe u dodir sa anđelima i svetima, shvata se Božanski svet. Gospod to dopušta ponekad i običnoj duši, onda kada nema nikakve utehe na zemlji, onda sam Gospod daje utehu. Odbačenim, prezrenim, kad im je najteže.

Smirene i krotke duše su omiljene Bogu. Ne ljute se kad ih vreađaš, one su pune dobrote, pune mira. Zato treba da se potrudimo i sami svojim životom, na delu da pokažemo primer bližnjima, da budu blagi, mirni, dobri. Zli duhovi pod nebom rade svoj posao, oni gledaju da svaku dušu preokrenu prema zlu, to im je cilj a ljudi su ti koji treba da razmisle kakvim se životom bave ovde na zemlji, jer sa karakternom osobinom prelazimo iz ovog zemaljskog života u večni. Karakterna osobina treba da nam bude, karakterna osobina anđela. Gospod nam daje ono što nam je potrebno. On razmišlja o nama i svakoj duši. Oni koji su pobožni, oni to razumeju. Nešto znamo, nešto vidimo po svojoj svesti, ali podsvest koja je u nama je Božanska energija i božanski život u nama. Ta naša podsvest po svome Izvoru nema početka ni kraj, jer jedini je Bog bez početka i kraja. Bog počiva u nama i treba da se potrudimo da budemo dobri radi svoga dobra.