Decembar, mesec kada se najviše daruje. Kada se potroši najviše. Neki se vesele, nekima je to breme, a uglavnom svi daruju po nešto svojim bližnjima, prijateljima za blagdane i Novu godinu.

Neprijatano je kada se mora ići po tgovinama u kojima je izbor neverovatan tih dana. Svega i svašta. Pametnog a najviše gluparija na koje večina nasedne. Zašto? Čovek je ustvari veliko dete kada je opušten. "igrao" bi se. Ne malo puta roditelj se više igra sa nekom novom igračkom od deteta kome veoma brzo dosadi.:)

Veliku većinu više razveseli kada nekoga daruje, nego kada dobije poklon. Oseti zadovoljstvo kada nekome pričini radost. Dosta njih i komplicira sa poklonima. Obremenjuje sebe i svoj budžet. Neki daruju tek tako, ne razmišljajući o osobi kojoj poklanja nešto, pa često sa takvim pristupom ne obraduje ni sebe niti drugoga.

U današnje vreme se stvarno može sa malo novca svakoga obradovati uz malo više pažnje šta ko voli. neka to bude i  samo čokolada, a kada je izabrana po ukusu onoga kome se poklanja sigurno radost neće izostati.

Volim darivati od uvek, one koji su mi blizu, sa pažnjom izabrano. Na žalost već više godina u nazad ne mogu, pa se snalazim na drugi način. Upakujem voće u celofan sa mašnicom, domaći keks, teglicu ajvara, džema...Ove godine ću dodati i vilinski znak nacrtan na karton sa objašnjenjem; lepu pesmu ili misao koje sam ovde izdvojila, napisanu i uokvirenu ručno (ram od zapušača od plute :) Ipak najviše volim kada darujem bez nekoga razloga. jednostavno se na trgu setim da suseda voli lalu, pa joj ponekada donesem.

Mi žene imamo mnogo više problema sa tim. Mi smo te koje brinemo za decu, muža, prijatelje, rodbinu, svekrvu,......Oni to drage volje prepuste nama :)

Bilo kako bilo, decembra poklanjaju i bogati i siromašni svako prema mogućnostima, pa neka je to brilijant ili bombon čovek se razveseli jer se je neko i njega setio. Ne zaborave se ni deca bez roditelja, ni bezdomci. Tih dana se po dečijim domovima posebno organiziraju za sv.Nikolu, Božićka, Deda Mraza. Bezdomce u narodnim kuhinjama posete gradonačelnici, podare koju litricu, nazdrave sa njima i dobiju osećaj da nisu zaboravljeni.

I u bolnicama osoblje tih dana pobrine da bolesnima koliko god je to moguće dočaraju blagdansku atmosferu.  

A one koji nemaju nikoga njih se tih dana sete susedi, humanitarne organizacije, tako da za te dane ipak i pored svega, čovek nema osećaj usamljenosti.

Darujmo jedni druge, ako ne poklonom a onda lepom optimističnom reči, iskricom u oku, čvrstim zagrljajem da osetimo otkucaj srca, i zaželimo svima zdravlje.