Državna , vojna, poslovna, čovekova tajna!

Svaki čovek iz svoje prošlosti ima nešto što je činio, znao da nije uredu a to zadržao za sebe. Do kada može to sakrivati? jer i ako nikome nije ispričao u tu radnju je bio upleten i neko drugi, direktno ili indirektno i onda to više nije tajna. Ako ne pre, a ono posle pokopa te osobe, posle onog obaveznog: bio je dobar čovek...ispriča tada ili kasnije :) uglavnom.

E, druga stvar je sa tajnom osećaja. To je samo njegovo i često ode sa njim u grob. Zašto ne želi podeliti sa drugim? Nepoverenje? Strah? nema potrebu iskazati?...

Neki znaju čuvati tajnu, neki ne, neki su zlonamerni, neki jednostavno zaborave da su dali reč, neki bi pod pritiskom podlegli, pa čak rekli i ono što nije. A oni jako retki kojima se skida kapa, su oni koji daju i svoj život a neće odati tajnu.

Pa ipak većina koji imaju neku "tajnu" ima potrebu svakih toliko vremena, da bi je nekome poverio  jer ga muči, ili bi nešto lepo podelio sa drugim i tu lepotu umnožio na neki način.

Najčešće svoju tajnu čovek poveri prijatelju. To poveri onom  kojega je iz dugogodišnjeg druženja izdvojio od ostalih i shvatio da mu je pravi prijatelj.

Neko je rekao: Kome poveriti tajnu? Lažljivcu ili nemom čoveku?

Bez obzira na sve čovekova sakrivena loša dela, ("običnog" čoveka) ne treba da ga je strah, jer prevagnuće sve ono dobro što je u svakodnevnoj borbi sa životom činio za sebe, bližnje, zajednicu..

Čuvati nečiju tajnu, poverenje koje je neko nekome ukazao je velika čast za tog čoveka.