ooo to malo čudo od tehnike i elektronike :)

Napravio revoluciju u komuniciranju  među ljudima. Obremenio do maksimuma, taj nekada prijatan odnos.

Veselilo se prvom mobilnom telefonu. Bili su jednostavni sa nekoliko operacija, a današnji sve kompliciraniji.

Kada se čeka neki poziv nikada da zvrrrrr. A kada ne treba, kada se je negde u nekoj prostoriji gde je precrtan, onda zvrji. Tada se uspaniči i pritiska samo da bi prekinuo zvonjenje ili neku glazbu, a la: a ja sam negde rujno vino pio, a nalazi se u  zdravstvenom domu, ili bosno moja divna mila..:)

Nagurao čovek u tu malenu kutiju na desetine, stotine ljudi, znanih i neznanih. U začetku se radovao svakom pozivu, a vremenom mu dosadilo.

Često kada vidi ko ga zove ne javi se. A možda je baš taj poziv nešto što bi bilo značajno. Veoma retko su pozivi koji donose ono što se je nekada telegramom javljalo. To znači ogromno nepotrebnih razgovora na ulici, busu, trgovini....i opasan za čovekovu sigurnost. Govori na pešačkom prelazu, nije skoncentriran...mobitel je dodatno obremenio čoveka. Pored toga zatupljuje ga. Nekada su se brojevi znali napamet. A danas neko ne zna ni svoj broj, već pozove kolegu da vidi broj.

I kod suseda kada se ide na šalicu razgovora, nosi se sa sobom. Dogodi se da više priča (nevažan razgovor) sa nekim nego sa domaćinom.

Hoda se po ulici sa slušalicom i govori u "prazno". Stalno se govori o nekom brzom tempu, a ništa se ne čini da bi se brzina smanjila. Naprotiv.

Isto tako i e-mail. Kada se je kupio kompić, jedva je čekao da vidi onu malu zatvorenu koverticu i da klikne na nju. A danas mnogi ni ne otvore već kliknu na delete.

Prijalo je na začetku kada se je neko setio da pošalje lepe mudre misli, da čestita praznike, napiše nešto što je pre slao preko pošte. da se je neko  setio i time dao do znanja da mu nešto znači. Na taj način vremenom se odbija i udaljuje.

Zašto čoveku brzo dosadi nešto što ga je na začetku razveseljavalo. Šta želi?