Bilo da je kuća, stan, baraka u kojoj se živi, žena je ta koja ostvaruje njegovu toplinu, priprema hranu, održava ga, drži porodicu na okupu.

Zašto je njoj pripao taj deo posla? Verovatno još od davna kada se je živelo po pećinama i On lovac doneo ulov, tresnuo ga pred Nju da pripremi hranu, jer se je umorio od celodnevnog lova, a o njenoj celodnevnoj brizi za decu i zajednicu u pećini nije imao pojma. (mnogi ni danas :)

Kuhinja svakog doma i člana porodice je kao materica. U njoj se svi dobro osećaju. To je glavna bina u kojoj se odvija najveći deo života. U njoj se hrani, najviše razgovara, svađa, miri  pišu i domaći zadatci, slavi, dočekuju komšije

Pored redovne službe koja je iscrpi, pred kraj radnog vremena već počne razmišljati šta će kuhati, koliko namirnica nabaviti, otići po dete u vrtić, ako nije dogovoreno drugačije. Iz službe put je vodi u trgovinu; dok gura ispred sebe kolica razmišlja šta sve treba; seti se i želja ukućana za neku deliciju, pivicu, vidi i poneki cvet i razmišlja da li da ga si kupi? i da li i sa tim da se optereti jer na ramenu joj je torbica, a u rukama kesice; ako pada kiša još i kišobran. Pa odustane toga puta od svoje želje. Možda će se on setiti da joj danas donese.

Kada stigne doma, prvo rastovari tovar, rasporedi sve na svoje mesto. Na brzinu obuče "radni kombinezon", vadi šerpe i tavice, čisti povrće, za to vreme već voda zakuhala,...gleda na sat jer svaki trenutak, evo ih. Ulaze dobre volje ili slabe, pitaju jel gotovo. Ako još nije, uzmu neku grickalicu, neki zalogaj i čekaju.

Dok se jelo na šporetu kuha, Ona postavlja sto, ima još malo vremena, pa ode u kupaonu stavlja robu u stroj, usput posloži sve na svoje mesto, od jutarnje žurbe ostavljeno gde je ko pustio, pogleda se u ogledalo. Nije zadovoljna ali o tome će posle.

Svaki dom ima svoj karakterističan miris. Njega ostvare ljudi u kojem žive, i sigurno je da bi svako i žmurećki po mirisu znao koje je njegov dom i po mirisu znao kod kojeg se prijatelja nalazi.

Ručak je gotov. Za vreme ručka a u ovisnosti od raspoloženja ukućana razgovor protiče u dobrom raspoloženju ili ćuteći. Bude i oštrih ručkova. Ona pokušava da izbalansira ako je situacija napeta između dece i tate, skreće temu u drugu smer, uspe joj ili ne. Dobije pohvalu za ručak ili samo ustanu i bez reči odu odmarati, jer posle jela je to potrebno. Sklanja tanjire, čaše, skuplja mrve, počisti pod, očisti šporet, opere lavabo, smeće sortira po eko sistemu....

"Hoćemo li jednu kavicu"? začuje Njegov lep bariton. Drago joj je. Voli je. želi sa njom popiti kavicu.

Stavlja džezvicu, miris kuhane kavice joj je nagrada za sve do tada što je uradila od kako je došla doma. Na tacni odnese u dnevnu sobu dve kavice, sedne i uživa u ukusu. Dok je ona napravila prvi srk, kod njega je već šalica prazna i uz "Ah" kako paše malo se opružiti u momentu zaspi. Kako im samo to uspe? :)

Ona i dalje srkuta, pogleda neku reviju, zaustavi joj se pogled na modi, traču poznatih ličnosti, receptu, sportsku stranu preskoči...

Deca pišu domaće zadatke; možda zapitkuju, možda sami znaju a Njoj počinje drugo poluvreme. Vadi robu iz stroja, širi je, usput zalije cveće, pegla jučerašnju osušenu, jer je bolje ako ne ostavi za sutra i presuši se. Ako se živi u kući i ima vrt, pogleda šta se treba uraditi. Slaže u orman; usput stojeći joj se zaustavi pogled na tv, ako je zanimljivo sedne, ali u mislima joj je šta još treba uraditi jer bolje da to uradi danas, sutra je subota i ide se na izlet. Ma ipak će pogledati do konca a sutra će ustati ranije pa spremiti sve šta je potrebno. Na vratima zvono! Komšinica ima problem i došla da se izjada i podeli svoju tegobu sa njom. Sluša je pažljivo, teši, komšinica odlazi rasterećena koliko toliko zahvalna i izvinjava se za smetnju.  

On se budi, umoran!? baš mu i nije pasao taj odmor. Pričaju svako o svom doživljaju od pre podne, o deci, planiraju šta treba, da li se može ili ne...Deca opet gladna, a i On bi mogao nešto žvaknuti. Sprema večeru, koja je ili za stolom ili je raznosi. Njemu u dnevnu, deci u njihovu sobu ili svi zajedno na malenom stoliću. Ona ponovo sprema kuhinju. Deca odlaze van. On se uznervozira. Hoćemo podeliti jednu pivicu, Maco moja :) nevešto ili vešto dvori, privuče njenu pažnju ili ne. Ona željna nežnosti sve pusti i prepusti se, ili obremenjena fizički i psihički dnevnim obavezama odrekne se toga u korist obaveza. Greška!

Ovo je crni scenarij. Postoje i drugi. Normalni. kada je sve organizirano, svako ima svoj zadatak u kući, jedni druge podržavaju, posao se rasporedi. U današnje vreme je to bolje organizirano, mladi su svesniji, muž pomaže ženi, deca imaju svoju obavez u domu, ali im se često pogleda kroz prste i uradi umesto njih. jer oni su srca naših srca.

Bilo kako bilo, da li organizirano ili ne, Žena je preobremenjena, skoro sve je na njoj. Umorna je, nema vremena za sebe koliko bi želela. Ne malo žena pregori od posla u svom životu.

Kućni posao je i najteži, a nije vrednovan ni centa. Ona obavlja dve službe u svom životu. I zato se raduje danu odlaska u penziju, da se oslobodi jedne. Radi do god je fizički sposobna. Ona je radnica, kuharica, spremačica, uzgojiteljica, peglerka, žena, ljubavnica, suseda, organizatorka, negovateljica, koordinatorka u široj porodici. Ona je i kozmetičarka, frizerka, kreatorka.

Ona je heroina.