Bogca nam dragog, od kako smo volimo da se kitimo :)

Prvo su to bile narukvice i ogrlice od zvezdastih testenina i makarona nanizanih na konac, raznobojno obojeni, pa narukvice i venčići od maslačka, šareni papirići, mamina šminka, crvene latice cveta nalepljene pljuvačkom na nokte i svašta još nešto.

Zna se ko najviše zastaje pred izložbom sa nakitom i štandovima sa prelepim svetlucavim ukrasnim predmetima. novogodišnji praznici i tezge su pravi pašnjak za oči svake žene. Kupile ili ne kupile uglavnom najveća pažnja se posveti nakitu.

Posebne kutijice, ladice u ormanu ima svaka žena. Godinama se nakupi svega i svašta. I sa pažnjom se otvaraju, inventariše svakih toliko vremena, podseća kada se je koji nakit upotrebio ili bira šta će se okačiti na sebe.

Neko voli dragulje, neko bižuteriju, a neko voli nanizane školjkice ili običan interesantan kamen sa plaže, koji eto baš slučajno ima rupicu i može se od njega napraviti obesak.

Prsteni, minđuše, narukvice, ogrlice, ukrasne šnale, broševi...dilema da li ga staviti na levu ili desnu stranu ramena, višlje ili niže, to su odluke koje se donose pred ogledalom :) A zašto se ne bi broš stavio i na manžetnu od bluze ili na njen rub? Zašto ne bi obesak na lančiću stajao na leđima i mora biti napred? Mašta se o tome, isprobava, usklađuje sa garderobom, frizurom, i donosi konačna odluka od ovisnosti gde se ide i u koje doba dana.

Nema te žene koja nije poželela u živo, scenu iz filma, kada On otvara kutijicu u kojem je prsten i zna se šta tada izgovara. (ajd dobro, na kolenima ne mora biti, nismo baš tako neskromne :)

(Lako je muškarcima, oni imaju brigu samo oko ure i pasa, zato su i brže spremni kada se negde ide. ne znaju i neće da shvate koliki su to problemi :)

Kada se dođe u neke godine, polako se počne poklanjati svo to nakupljeno "blago" ćerki, snahi, unuki, ili nekoj osobi kojoj su baš te minđušice kul, jer takvih više nema.

Pa ipak do konca žena voli sebe "ukrasiti", to je radosti i daje na neki način samopouzdanje pa koliko god čudno zvučalo. To je znak da se ne zanemaruje, da ima još uvek volje i želju da bude opažena.

Nezamislivo mi je, i bila sam zgrožena, kada su mi posle sestrine smrti, vratili (skinuli) njene minđuše i prsten. Zašto? Čemu to? to dodatno pogodi direktno u srce. nisam želela tu uspomenu, to trebaju pitati žalujućeg da li želi ili ne.