Od nekada se čovek trudi da sebe zabavi, da za trenutak zaboravi na probleme i problemčiće, odvrati misli od onoga što ga bremeni. Bilo da sam sebe zabavlja, potraži društvo u kome mu je prijatno, ili pak neko ko prepozna njegovu zabrinutost pokuša da ga razveseli i da izdrži. To su nesebični ljudi, koji možda na trenutak zaborave svoje brige, misle na drugog čoveka i njegovo dobro.

Od nekada je tako. Tako treba i da ostane. Ni u najtežim situacijama ta želja po zabavi ne sme izostati, pa kolikogod situacija bila neizvesna. Do god se diše ima nade. 

Bezbroj načina je pronašao čovek za zabavu: druženje, čitanje, glazba, šetnja u prirodi, hobi, ples, žurka, kafić (u novije vreme mladi ga nazivaju "pojilište" :)

No dogodi se čak i to da nekome to dosadi, pa misli, misli i smisli da mu zabava postane manipulirati sa drugima, ne želeći da povredi, jer svako ima dobru dušu, već iz čiste radoznalosti kako i to funkcionira.

Jedno vreme uživa u toj svojoj novoj zabavi, dobija istomišljenike, pridružuju mu se, dopunjuju novim idejama, čudeći se i samom sebi nad tom kreativnošću. Sa takvom vrste zabave uvek se  dođe do granice, koja kada se pređe više nije zabava ni onome ko je to smislio. Zapetlja se i želi čim pre iz te situacije.  Nesme da se pogleda u ogledalo. Jer kada bi se pogledao, video bi svoju dobrotu, koja bi ga zaplakala i morao da vrati film do kadra kada mu je zabava bila lopta i pružala mu potpuno zadovoljstvo, a manipulacija u zabavi ga rastužila.

Na sreću takvih je malo a tim više dužnost onih kojima je zabava lopta, da dobace i njemu jer ih je on nekada zabavljao ne štedeći svoje vreme i ljubav do čoveka. Jer svako na nekom polju u životu se posluži i manipulacijom ne zato što želi, već ga život natera iz ko zna kojih razloga na takav potez a samo je Čovek sa svim vrlinama i slabostima.

Zabavi treba posvetiti veliko pažnje. Različiti ljudi, vole različite zabave. Podtaknu druge da i oni probaju sebe zabaviti na način koga nekoga nešto radosti. Prihvate i zabavljaju se skupa, ili predlože svoj način zabave. Čoveku je najprijatnije kada je u poznatom društvu, tada je maksimalno opušten, uživa, hrani dušu, siguran da mu se neće zameriti i neka "ludorija". Dogodi se da i u nepoznatom društvu bude veoma prijatno, zabavno i nezaboravno.

Na žalost zabavne industrije su odavno prešle granice i dovele čoveka u situaciju da mu je i "zabava" postala breme, da mu remeti normalan način života (barovi,kockarnice,filmovi,poroci...) podlegao u nekom periodu svoje slabosti i želi ponovo loptu.

Koliko god je važna ljubav, porodica, rad, disciplina, hrana,...toliko isto je važna i zabava. Jer nije slučajno da se je detetu prvo ponudila igračka. Ponuđena mu je da mu to ostane navika. Treba je sačuvati do pozne starosti.