Prvi put se sa njom susretne dete kada iznenada pored lopte jednom dobije i nešto što ne zna šta je. Okreće je gleda, šta sa njom? Ne skače, ne može se sa njom igrati, vele mu ne sme se pocepati. Gleda slikice, odrasli mu govore: krava kaže: muuu, kuca: vau vau, maca: mijau...

Vremenom za rođendane igračaka sve manje a zamenjuje ih knjiga. Bajke, stripovi, su prve te koje decu privuku da zavoli pisanu reč. Kada se krene u školu i svake godine torba teža od knjiga iz kojih više nije tako zanimljivo čitati, a moraju se. Zbog tih koje se moraju, one interesantnije čekaju da budu otvorene. Neko ih otvori pre, neko kasnije a neko veoma retko. Čuvši da je knjiga čovekov najveći prijatelj je jedan od razloga što se počne čitati, prihvati se kao istina ili se prijateljstvo potraži u nečem drugom.

Različiti ljudi imaju različit pristup knjigama. Čitaju se da bi se zabavilo, mnogi da saznaju šta im se poručuje, šta se događalo pre, šta će se događati u budućnosti..

U svom životu čovek kupuje, dobija knjige i vremenom stvori svoju privatnu biblioteku. Ima i takvih koji kupuju knjige na metar, kao ukras a do njih nemaju neki poseban odnos. Jednostavno nisu našli tog prijatelja u njima.

Ljubitelji pisane reči, vremenom počnu praviti selekciju i najviše pažnje posvećuju onom sadržaju koji ih zanima: biografije, putopisi, istorijske, beletristika, poezija, filozofija, duhovne..

Baš svako može naći za sebe sadržaj, zbog čega je trebao uzeti knjigu u ruke.

Knjige su "skupe", a zato su u svakom mestu biblioteke, koje su dostupne svakome. Antikvarijati koji nude knjige po povoljnim cenama i "izgovor" da se zbog cene ne čita je slab izgovor. Žicu za čitanje čovek ima ili nema. Pa ipak ne dobije se sva mudrost iz knjiga, ona se dobije i iz života i oni koji ne čitaju ne znači da su manje mudri od nekih koji gutaju bez razmišljanja.

Ljubetelji knjige u svom domu posvećuju posebnu pažnju njihovom mestu. Na začetku su složene u nekom udubljenju ormana. Kako se njihov broj povećava, prave se police, specijalni regali i slažu po nekom tematskom redu. Bilo da su uredno poređane ili razmetane svaki ljubitelj zna gde se koja nalazi. Neki kažu, da su knjižne police u domu mrtav kapital i negativna energija. Da li sadržaji knjiga imaju energiju koju emituju u prostoru !?

Voli se i miris knjiga. Sa njim se je susrelo kada se je prvi put ušlo u knjižaru po školsku knjigu, a njihov miris ostao nezaboravan. Na raznim prostorima čovek voli čitati. Neko u postelji, neko u fotelji, neko ispod drveta u prirodi. Različito i obeleži gde je stao. Zavije gornji ugao lista knjige, obeleži posebnim "pazačem" koji ili kupi ili napravi sam; neko voli ispisati sa strane svoju misao o pročitanom  i na taj način skrenuti pažnju nekom nepoznatom čitaocu i podtaknuti ga na razmišljanje.

Bez obzira na sve, ljudi koji čitaju našli su zadovoljstvo i to vreme je jedno od najbolje iskorišćenih za dušu.

Razviti detetu osećaj, ljubav  do knjige, je najveća naložba koja mu se ostavi a to bogatstvo koristi do pozne starosti.

Pa ipak, čovekov najbolji prijatelj nije knjiga, čovekov najbolji prijatelj je čovek.