Ne prođe dan, a da u javnom prevozu, kafiću, na pijaci, tv, radiju...ne čujem razgovor ljudi, na relaciji čovek-čovek,  koji se svodi na to, pogotovo zadnjih godina, da "ONI", misleći na ljude, brinu samo za sebe, da ih drugi ne zanimaju, da su egoisti, da se na nikoga više ne može osloniti, da nema prijateljstva, susedstva... Ko su to "oni"? To smo mi!

Pre dvadesetak - tridesetak godina bio je sasvim drugačiji taj odnos čoveka do čoveka. Ne pišem o ekonomskoj krizi koja je do toga dovela, a da li samo ona? Čovek se u teškim trenutcima udružuje i ne razdružuje. Od kako pamtim je bila neka kriza. kao malena sam jednom prilikom čula, kada je otac ušao u kuću i rekao sa vrata: od sutra poskupljuje kruh. Tada nisam imala pojma šta znači ta reč "poskupljuje", ali sam je iz godine u godinu slušala, i dan danas.

Očigledno je, da čovek nije zadovoljan sa odnosom jedni do drugih. Šta je dovelo do toga? Jedan, a  od više razloga, po mom mišljenju je i to da se u zadnjih godina sve više govori o tome, kako se ne treba  "mešati" u tuđe živote, da se treba prihvatiti takve kakvi smo, da ako nešto i kažemo, onda smo to mi, da treba sve tolerirati, da svako ima pravo da živi kako hoće (što bi trebalo biti normalno) ljudi postaju nestrpljivi do verbalno "nasilnih" a očigledno da imaju neki problem, da se od takvih treba distancirati, ignorirati,.da se iz vagona knjiga uči šta je ljubav, porodica, ...kakva bi trebala biti...vagoni knjiga o vaspitanju dece, odnosa do njih, odnosa baka-deka servis, bajke proglasili za nasilne, a paralelno nude horore, pornografiju...menadžerski tečajevi....internet kao najsavremeniji oblik povezivanja ljudi, a krenuo u smeru razdvajanja, nestrpnosti, pranje mozga, konflikta...

Pre su ljudi bili mnogo prisniji, niko nikome nije rekao kada se je požalio: za sve si sam kriv, tvoj izbor, niko nikome nije rekao ono što govoriš to si ti, sreću traži u samoći, vera je otrov, imaš visok ego.....to su novokomponovane teorije, floskule,  koje su po mom mišljenju, veoma opasne za odnose među ljudima. Danas je "moda", govoriti da ne gledaš tv, da ne čitaš novine, da se voli samoća, da se ne ide sa kolegama na proslave, jer je to bez veze, da ne ideš na izbore, a "moda" je da čitaš razne "mudrace" koji niti su ikada radili, imali porodicu, borili se sa životom...Bilo je i pre nezadovoljstva, ali odnos jednih do drugih je bio mnogo, mnogo bolji. Tada su mladi znali za vrednotu porodice,, da je komšija pre brata, kum pa bog, za prijatelja ruku u vatru...a danas?

Mlađa generacija sve više živi u toj atmosferi i postaju takvi. Postaju neosetljivi do čoveka, zatvaraju se u sebe i uži krug prijatelja, na koncu su razočarani jedni u druge. Otuđuju se sve više, distanciraju, a osete da nešto ne štima. Nezadovoljniji, apatični, depresivni...Gubi se osećaj za realan život, traži se adrenalin. Čovekova dobrota se počinje tumačiti drugačije, (iz knjiga) da se iza toga nešto krije, da želi nešto za sebe, da pametuje ako nešto zna i uverio se da je dobro a želi podeliti sa drugima, da ima visok ego...i t.d.

Ko kaže, da i to nije neka "zavera" da nas se odvoji jedni od drugih i sprovede neka zamisao.

Nešto ima "trulo" u današnjem odnosu čovek do čoveka, pogotovo u većim mestima. Pre toga nije bilo. a bilo i ekonomskih kriza i diktature, i ratova...a depresije i stresova mnogo manje. Gde je ko zatajio i kao pojedinac i kao društvo, i zašto podleže i prihvata sve ponuđeno. raznorazne teorije, pitaj boga čije, sprovodi u život, menja sebe,a sve manje veruje sebi, svojim osećajima, prijateljima i kvari odnose. Naravno ne većina, ali zadnjih tridesetak godina sve više uzima maha.