Album sa slikama je najvažnija porodična "knjiga"

Kada su ljudi iz bilo kog razloga u minuti morali napustiti dom, u koji se možda nikada više nisu mogli vratiti, sa sobom su ponosili album sa slikama. Nezamislivo je da neko ko pronađe nečiji album baci u smeće i ne pošalje vlasniku.

Neki u trezore u bankama ostavljaju prstene, uru, novac,... a to tako vredno, nejvrednije bogatstvo ostavljaju možda na nesigurno mesto.

Album sa slikama je koren, stablo i grane, "drvo života", jedne porodice. Mogu se iz njih dobiti informacije o nekim "izgubljnim" ljudima, događajima, poreklu...

Od uvek su se slike čuvale na različite načine. Ili je bila posebna ladica, ili kartonska kutija od cipela, ili škrinja gde su pored ostalog bila pisma, slike, po neki predmet koji je nekom bio značajan.

To su bile slike crno-bele ili u braon-zelenkastim nijansama, sa zubčastim rubom. U albume su se slike stavljale u male ugaone trokute, a od gore tanak proziran papir. Deca su veoma rado gledala i ispitivala ko su ljudi sa slika. Svaka je nosila svoju priču, vreme kada i zašto je ovekovečena. Na njima su bila nasmejana, ozbiljna lica, a bilo je i dečice, sa suzama iz ko zna kojih razloga.

O dekama i bakama su bile i najzinimljive priče, pogotovo ako ih više nije bilo, a tako značajni i pre svega važan odnos u životu svakog deteta. Bilo je tu i teta i stričeva, prijatelja, poznatih i nepoznatih, slučajno uhvaćeni u objektiv aparata. Slike sa raznih proslava, venčanja, krštenja, izleta, pogreba...

Postoje ljudi koji pocepaju slike, iz raznoraznih razloga. To se događa uglavnom u nekom "besu" ne razmišljajući da bi mu ta slika možda jednoga dana kada bi je pogledao bila i trenutak nečega što je doživeo lepo, a bilo prekinuto.

Ima ljudi koji ne žele da se slikaju, a sa tim uskraćuju buduće generacije i brišu svoj lik sa odlaskom. Postoje i oni koji ne mogu gledati slike, jer su na njima ljudi kojih više nema a otvaraju rane i žalost onoga ko gleda. Obično albume predaju svojim potomcima, ili stoje u nekoj ladici prašni i čekaju nečiju ruku da ih otvori i ispričaju životnu priču, onih kojih više nema. 

Dogodi se da ljudi koji nemaju baš puno informacija o svom poreklu sa neke slike na čijoj je pozadini napisan neki podatak, datum.., putem toga otkriju i saznaju nešto o svojim predcima.

Na različite načine ljudi vole slagati slike. uglavnom su to hronološki, a ima i onih koji vole slagati slike bez obzira na vreme, i na taj način buditi uspomene.

Današnji albumi su sa color fotografijama, visokim sjajem, ili u novije vreme na kompjuterima, reskirajući da se u momentu izgubi deo života koji su zabeležili nekom prigodom.

Albumima posvetiti veliku pažnju, jer pored izvora informacija o porodici i događajima, potomoci će videti i lik svojih predaka i možda znati na koga imaju kestenjaste oči, plavu kosu, ili velike uši :)