Ta čovekova mučiteljica, pokuca i poseti baš kod svakoga.

Zašto, šta čoveka "natera" da čini ono što ga posle muči. Zašto ne može pre toga razmisliti o posledicama koje nastanu.

Nisu to samo teška tragična dela, koje je čovek uradio iz ko zna kojih razloga, ko zna koji prvinski životinjski nagon mu se je probudio, pa mu se pomračio razum. Peku i bole i ona malena dela, reč, koja se je izgovorila ne razmišljajući, a kad tad dođe u sečanje, najviše onda kada onih kojima je izgovorena više nema.

I kada se izvini, i možda taj kome je bila upućena neka ružna reč, nije osetio težinu tih reči, već razumeo okolnosti i razlog zašto je tako izrečena, opet čovek ponekada sebe uhvati u mislima, zašto je to učinio i stid ga je.  

Razlog toga je što baš svaki čovek ima dobru dušu.

Reći da je čovek bez savesti, je teška optužba, brzo izgovorena bez razmišljanja. 

Savest ima svako.