Kada sam jednoga dana pre više od dvadesetak godina pročitala u nekoj knjizi rečenicu: "za sve što vam se događa sami ste krivi", u prvo vreme mi je stvorila otpor, ali sam ipak počela razmišljati i delovati drugačije.

.................

Pre više od pedeset godina, moj zadatak u kući je bio da ujutru sa praznim glinenim lončićima dočekam ispred zgrade, "kiselu majku" tako smo je zvali :) koja je nama gradskom stanovništvu razvozila domaće ovčije kiselo mleko, pavlaku, sir. Špeceraj se je kupovao u klasičnoj trgovini,  i samo ono što je potrebno. Moj zadatak je bio i da pospremam špajz (ostava) To je bio uzan dug prostor u stanu, sa policama, i štikanim uštirkanim belim ukrasima na rubu stelaže. Štirak se je kuhao od brašna. Marmalade, džemovi, kompoti, slatko od raznog voća, paprika, krastavci i bure kiselog kupusa, koje mi je uvek smrdelo :)

U jesen se je išlo na selo i kupovao krompir, luk, češnjak, cvekla i svašta još nešto i koliko god se je kupilo, seljaci su nam još i još podarili pride. Doručkovala se je bela kava, jaja, pohan kruh, koji je ostajao od predhodnog dana, popara, (stari kruh skuhan, posut sa sirom ili toplim čvarcima) Nedeljni ručak je uvek bio bolji od ostalih dana, sa obaveznim kolačima, Ali! samo posle ručka. Pre ručka nikako :) Uveče se je posle vesti na radiju, obavezno slušala nedeljom emisija "Veselo veče", igralo ćoveče ne ljuti se, karte Crni Peter. Preko dana deca ispred zgrade igrala "školice", indijanaca i kauboja, piljaka sa kamenčićima, crtalo na pločniku, loptalo.....Nismo razmišljali da li smo sretni? Bili smo sretni!!!

............

Kada sam navršila 18. godina i dobila prvi put listić za glasanje, bila sam radosna, da i ja mogu odlučiti o tako važnim stvarima za zajednicu.

............

Pre četrdesetak i više, :) kada sam završila školu odmah sam dobila posao, bila zadovoljna u službi, platu davala u "kućnu blagajnu" a sebi ostavljala džeparac, za kino, koju krpicu, i to ne svaki mesec. Presretna sam bila kada sam si išla kupiti cipele ili sandale. Jednom sam si kupila za broj manje cipele jer nisu imali veće, a bile su mi naj, naj; nažuljala pete do krvi hahhahah i mučila se u njima. A za lepotu sam potrpela :)

..........

Pre tridesetak godina, počelo se bluziti pa i ja. Nije dobar prašak Faks, ajd Dash, jer i drugi...Nije više dobra čokolada "Braco i Seka", ajd "Milku", nije dobar toalet papir, ajd strani; nije dobar usisivač, šporet, frižider  "Sloboda" iz Čačka, ili Gorenja, hoćemo Elektrolux", nisu dobri naši lonci hoćemo, Zeppter Nije in nekome odneti za rođendan karanfil, hoćemo egzotično cveće....Nisu više dobre naše trgovine, naši domaći proizvodi. OTVARAJTE NAM INTERŠPAR, IKEU, LIDL...ak nam ne otvorite idemo u Italiju, Austriju. Kolone i kolone subotom su godinama išle preko granice.

Nije više dobra naša domaća jabuka, šljiva, kruška,... hoćemo za Novu godinu trešnje iz Čilea. Nije nam više dobar domaći jogurt, mleko, sir, kajmak...nije dobra salata, kukuruz,pšenica od kmeta, hoćemo Holandsko, špansko, američko, kanadsko...A seljaci, naši snabdevači hrane, u čudu da više ne želimo domaće proizvode,  sa viškom nisu znali šta će. Ma baš nas briga, ako nam ne uvezu idemo preko granice.

Da bi nam prišparali put, otvoriše nam mega-markete.

Sused ima Škodu, e ja hoću Hondu. Nema novca? ma na kredit ću. Sused, kupio novu kuhinju, i ja ću. Nema novca? ma na otplatu ću. Dnevna soba mi je još dobra, ali demode, a baš bi bilo zgodno naručiti novo jer drugi mesec odnose beslpatno stari nameštaj. Nema novca. ma na kredit ću. Trebali bi renovirati kupaonu, nove zavese, jer ove su mi već dosadile. Nema novca? ma na otplatu ću. Visoke su kamate! Ma već nekako ću.

Udaje se ćerka ili ženi sin. Eeeeeee, pa makar ne imao ništa posle toga, ali svadba mora biti bolja od komšijinog. Imao je 200 svata! ma gde je 200 tu je i 250, jednom u životu ženim sina. Nemamo para? Ma već nekako ćemo.

Dolaze nam prijatelji na ručak. I to mora biti in.

Idemo u posetu! MORAMO nešto kupiti i oni su nama.

Štaaaa? da detetu kupim polovne knjige za školu? Ne dolazi u obzir. Idem u limit. Već smo u limitu. Idem ga povećati. (i to slušaju deca)

Ma šta ću se ....bavati sa zimnicom da je sama kuham kada u Interšparu ima šta ti srce zaželi. Da, ali je skuplje. Ma daju kredit na zimnicu. Kruh je poskupio, mogli bi sami peći! brašno je jeftino. Ma baš ću se zezati sa tim. (deca slušaju)

Kruh marmalada, kakao za doručak. Veli dete neću to!!!! Evo mamica će ti ispeći palačinke! Neću ni to! Oćeš jaje na oko. Neću!!!!......Pa šta ćeš pile mamino...

Dete u školi udari drugog učenika, psuje učitelja, ona ga kazni pošalje doma, da bi mogla nastaviti predavanje. Ajmeeee, furijasto roditelji u školu, i do najviših istanca, na tv, formiraju se okrugli stolovi...raspravljaju pedagozi, psiholozi, psihijatri, socijala, satima, da li je postupila pravilno učiteljica.....(deca to sve slušaju)

Sutra je referendum. Ma ko ih......i tako i tako će napraviti po svome. Štaaaa, ta stranka pobedila na izborima? E znala sam da neće valjati. Te barabe, samo na sebe misle, sve će nam pokrasti.... Možda neće, možda će oni bolje? Ma kakvi, nema šanse to su sve lopovi. ( sve to slušaju deca)

Moramo promeniti stan, jer neću da živim i da mi se deca igraju i idu u istu školu sa Kemalovom, Milutinovom, Štefovom, Janezovom decom. (i deca to slušaju)

Vidi kakav bicikl je kupio sused svome detetu. Nema se para za to, a i njegov je još uvek dobar. Ali on želi sa dvanajst predstava. i žao mi je kada vidim kako gleda....kupiiiiimo mu. 

Stigne izveštaj tekućeg raćuna sa banke. Kataaaaastrofa. Bem ti državu i vlast i zemlju u kojoj živim. (i to slušaju deca)

itd. itd. itd..

I tako pre više od dvadesetak godina rečenica:"za sve što vam se događa, ste sami krivi", (na svim poljima)  probam primeniti ono što je u mojoj moći. Ono što nije probam razumeti. polako i pažljivo pričam svojoj deci, koja sada žive nekim drugačijim furijastim životom, jer tako diktira život, sistem, stanje u svetu, a kriva sam i ja.

Ovaj članak sam jako, jako karikirano napisala, namerno u prvom licu. Nisam pravila ovakve katastrofalne greške, ali mogla sam i bolje nego što jesam. Moja greška je kapljica u moru spram drugih problema, koje su dovele do današnje situacije u svetu, a ta moja kap je moja odgovornost do zajednice i kao ko zna koji milijarditi stanovnik ove planete.

Da smo svi pazili, svako na svoj deo odgovornosti pa koliko god nam se naša činila neznačajnom, ne bi bilo tako kao što je sada.

Optimistična sam i verujem mladim dolazećim generacijama, jer posle kišnih dana, ponovo zasije Sunce.