Od kad pamtim za sebe čistim, pospremam, kuham i peglam.Naprosto radim kao mutava. Uz to mijenjam žarulje, rastavljam i sastavljam namještaj, farbam zidove, popravljam slavine i još štošta drugog.

Netko bi rekao svestrana žena!

Nekad mi je takav komentar imponirao. Osjećala sam se skroz naskroz emancipirano!I ne mogu reči da mi je to do sada padalo teško, no ovih si dana nešto mislim:

Za sve je kriva ta Eva!

Da ona možda nije bila plavuša?

Kog si je vraga mislila kad je ubrala tu sudbonosnu jabuku?

I što je sa time postigla?

Kako bi  lijepo bilo da smo ostali u "raju"! Hodali bi goli, jeli plodove bez puno muke i truda i naprosto uživali!

A gle sad ovo. Moramo si navlačiti krpe na sebe, prati ih, peglati i obavljati stotinu drugih poslova. Čisti stres svakodnevno! Da mi je sad tu negdje u blizini, očerupala bih je.

I gdje je tu mozak bio kod Adama?Niti u gačama!Pa za testosteron onda još nitko nije imao pojma.

Nije li Bog možda  enuh pa nije ni pretpostaviti mogao što se to među muškarcem i ženom može zbiti kad se spanđaju u nevolji.Jer nebih rekla da je tu ljubav bila u pitanju. Čista potreba ih je natjerala da tako odreagiraju. Jadni bili oni, a mi još jadniji!

I sad svi vrištimo za slobodom, težimo za nečim boljim ljepšim. Malo sutra! To je čista UTOPIJA!

Na trenutak se opustimo, odahnemo, a onda opet iz početka " svakodnevna jadikovka". Vodimo ratove , veličamo heroje, uzdižemo se u nebesa, no   usprkos tomu nismo se makli dalje od magareče klupe. Ponavljamo razrede,  a da ništa nismo pritom naučili.

Ma , nek ide sve k vragu!

Bacam peglu i krpu za prašinu u smeće!Danas ne kuham ništa. Zamislit ću da sam u "raju" i ako slučajno prođem pokraj zabranjene  krošnje jabuke, zatvorit ću oči. Ne šišam ni Adama. Ako mu treba nešto slatko nek se sam snalazi! Ja sam obična, krhka, ne emancipirana žena!