Eto jutros sam razmišljala i o toj temi, ovde među nama.

Od kako sam ovde, puno vremena sam provela u dobrom raspoloženju i smehu; pravim smehom, onim iz srca, tako da sam ponekada pomilsila, da li je normalno, smejati se sam u sobi pored bezglasnog monitora :)) (gledanje komedije na tv mi je razumljivo)

Nekoliko vas je takvih koji znate razveseliti, bilo da je člankom, komentarom, razgovorom na chatu itd. Postoje trenutci neraspoloženja, a pročitavši po neku šalu, vic, imaju za rezultat, da mi se raspoloženje popravi i nastavim dan u doboroj volji.

Najveći izazov svakoga glumca je uloga u komediji. I mislim da je i najveća trema pred predstavu kada treba publiku nasmejati. Lakše je glumcu izazvati suze kod drugih, (tekst, boja glasa, dikcija) a teško od srca nasmejati i to je za mene veliki dar.

Imati smisla za humor, biti duhovit, želja da se zabave prijatelji, da kod drugoga izazove, da se i oni šale i da pamte druženje sa takvom osobom je vrlina. Čovek takvom sposobnmošću širi oko sebe pozitivnu energiju i priljubljen je u društvu.

Na Magicusu ima članov koji svojim delovanjem preko članaka, komentara, veoma lepo doprinose toj tako važnoj čovekovoj lepoj osobini, da se zna iz srca nasmejati, opustiti, zaboraviti za trenutak brige.

Smisao onoga, ko ima dar za humor nije da zabavi sebe, već druge, u njima probudi njihov smisao za humor i svi zajedno učestvuju u opuštenosti i druženju.

Osobno su me pored  šaljivih komentara i opuštenog razgovora,  razveselili članci o Korablji, Kako smo prizivali duhove, Magični otok, šaljive pesme u rimi, simpatične slikice priložene komentarima.

Neko je rekao; " humor je pojas za plivanje rekom života; ali i: grube šale, su isto što izdajstvo; ne valja se tako šaliti, da sebe činiš smešnim, ili da  kod nekoga izazoveš neugodnost; ko se mnogo šali čestio greši itd." Slažem se sa ovim mislima.

Smeh je lek. Zato ga čim više konzumirajmo.