Probaću ukratko da vam ispričam kako sam počela sebe "menjati" shvativši da nešto trebam učiniti za sebe, kada sam se našla na nekoj prelomnici života.

Bilo je to relativno davno, kada sam se zabila u zid a nazad se ne može.O tim događajima sam već pisala, zašto i kako sam se našla u takvoj situaciji. Gurala sam kako sam znala i umela u njega dok nisam uz nečiju pomoć shvatila, da ga neću moći probiti sama. I kada mi je uspelo taj zid srušiti, primetila sam da iza njega postoji jedan malo drugačiji put. Nije bio lepši, ali je ipak bio put. U susret su mi dolazili neki novi ljudi, sa nekim drugačijim pogledima na život. U početku mi je bilo malo čudno, bila sam nepoverljiva, ustvari nisam dobro razumela.

Osoba koja mi je pomogla srušiti zid me je upozorila, da ako jednom stupim putem preobrazbe, nazad neću moći, da će se sve promeniti, pa čak i moj odnos do prijatelja koje sam do tada imala. To me je malo začudilo, no pošto imam u tu osobu veliko poverenje odlučila sam se da krenem tim novim putem, ali sam sebi stavila ipak jednu blombicu, jer nije mi se baš sve dopadalo kod te moje prijateljice.

Prvo što sam uradila je bio tečaj tumačenja Biblije. Tri godine sam pohađala. Zatim je usledila treća univerza, Život u trećoj životnoj dobi. Zatim psihologija staranja. Međuljudski odnosi i srčna kultura itd itd. Ujedno sam knjigu po knjigu (ne puno) sistematično čitala. Pascala, Trstenjaka, S.Pecka, Kojca, J.Kirschnera, R.Steinera. S.Jeffers. Puno toga sam pročitala, da bih na kraju se odlučila za pomenute, jer sam u jednom momentu osetila da me zbunjuju ostali, da se ponavlja, i da je sasvim dosta za moj kapacitet to što u njima piše. Ali kad god sam došla do nekoga poglavlja, za koje sam mislila da trebam primeniti, sam se zaustavila i u praksi to sprovodila. Na primer. ogovaranje, nestrpljivost, ugađanje drugima, odnos do novca. To su bile moje negativne osobine.

Nisam sve odjednom. Već jedno po jedno.

Napisala sam si afirmaciju i zalepila na izlazna vrata. U službi sam prestala kokodakati protiv koleginica. Znate one male ženske zloće. Jaoooj pa vidi je, pa kako se obukla, pa kako samo telefonira, ne radi, a mi radimo itd. Trebalo mi je dosta dugo dok nisam jednoga dana primetila, da to više ne radim i da me stvarno više ne zanima kada neko o tome govori.

Sa nestrpljivošću sam se isto tako spopala. Prvo što sam uradila, sam počela hodati laganije, postavljala sam se u marketu u najduži red, (to i dan danas radim) u čekaonicama sam čitala, propuštala nekoga ako je bio nestrpljiv, i uspela sam da svedem tu svoju slabu osobinu na jednu normalu. i druge nsetrpljivosti.

Ugađanje drugima. E tu sam bila majstor da sebe zamorim. Sve sam mogla JA, sve sam znala ko šta voli, ko šta ne voli i opterećivala sebe. I tu sam napravila red. Pa ipak, ostavila sam onoliko koliko meni odgavara, onaj moj deo koji kada ugodim, mene zadovolji i veseli.

Odnos do novca. Nisam znala nikada ekonomisati. I dan danas ne volim. najviše bih volela kada bi to neko drugi radio. No pošto sam i tu rešila da napravim reda. Prvo sam si kupila lep novčanik sa puno predala. Počela ceniti novac, Posložila lepo novčanice i sa "poštovanjem" do novca, jer mi nije padao sa neba, napravila red. Na tom polju sam najmanje uspela hahhahaha, ali nije samo moja krivica i drugi faktori utiču.

Što se tiče moje duhovnosti (ta reč mi malo škripi) tu sam svesna da sam najmanje uspela. ali pomaka ima.

Sebi ugađam tako, da u toku dana, šetam, priuštim si meditativnu glazbu, ponekada odem na neko predavanje, kino, ishranu sam promenila. Sa penzićima imamo dva puta mesečno susret. Odem u dom za stare. U antikvarijat, knjižnicu itd. Sa susedima povremeno, kavicu popijemo kolačiće pojedemo  Pronašla sam i vas, gde dopunjujem svoje znanje. Na tečajeve više ne idem od kako sam sa vama, jer ovde imam široku paletu. I još ne treba plaćati hahahhahah. Hvala.

To što sam postigla za mene je dovoljno. Dalje od toga ne idem. Jer primetila sam da su se neke osobe toliko promenile, i to na slabije, da nisu više one koje su bile. Postale su samotnjaci, sve ih nervira, ne čitaju časopise, ne gledaju tv, ne druže se, ne čitaju romane, samo "duhovne" knjige, ne kuhaju, ne peku, po ceo dan meditiraju i iscrpljuju se u fitnesima i sve nezadovoljniji i nezadovoljniji. Samo traže nešto novo. u knjižarama kupuju po pet knjiga, iz knjižnice vuku na desetine itd. Među njima je i ta moja prijateljica koja mi je nedavno rekla, da sam si našla pravu meru.

Uspela sam majušno, a trebalo je dosta vremena da svojih par negativnih osobina svedem na razumnu meru, neke uspela da pretvoim u pozitivu. Ljude nisam odbila od sebe, naprotiv. Iz tih knjiga, sam za sebe izvukla pouk, da je za mene najbolje da živim mirnim, jednostavnim životom, da svoje pozitivne osobine čuvam i ne postanem neosetljiva.

Nisam sretna, a zadovoljna sam.

Eto članak je možda bezvezan, a pošto nisam večeras išla u šetnju, na tv nije nešto što me zanima, večeras mi se ne čita i odlučila sam da vam ovo napišem.