Ustanem ja danas na levu nogu zbog sinoćneg nemilog događaja. Pukla mi je zubna protezica. Počne onaj đavolčić da mi farba misli u žuto. Samo minuta mi je trebala, da spustim i desnu nogu, primenim Knajp terapiju, toplo, hladno, toplo, hladno i operem iz glave tu boju. Stavim džezvicu i klik na Magicus. Nahranim moju dušu sa lepim video zapisima, pesmama, slikicama i kažem šta sam imala.

Odem u knjižnicu i pola sata sam pomagala knjižničarki da vratimo knjige svaku na mesto, vraćene od predhodnog popodneva.

I 

direktno zubaru.

Na veeeeeliko čudo brzo dođem na red, sačekam pola sata da me tehničar izservisira :)) i ajd na tržnicu. Kupim si voće, kesten i dve male ukrasne bundeve i jednu tikvicu tamno zelenu, sa svetlim prugama da ih stavim u korpicu i da me podsete da je jesen, jer skoro dve godine traje mi proleće hahahahha. U bio trgovini kupim i suhe šljive.

Posle tržnice sam svratila u "dom radosti" na kavicu kod dvoje divnih starih ljudi. I bla bla bla, ispričaju mi za svoj maleni problem, a za kojih im je neprijatno da kažu, jer ne žele biti dosadni osoblju. A to je tako majušna stvar, da kada sam čula uzdržala sam suzu. Kada smo se pozdravili, odem upravnici i zamolim je da im to učini. Obećala je, da će to odmah urediti.

I krenem doma.

Pokupim usput poštu u kojoj mi javljaju koliko će mi ovoga meseca skinuti sa računa :)) za režiju; tu poštu retko kada i otvorim. A još u liftu otvorim jedno pismo u kome me obaveštavaju, da za uslugu koju plaćam svake godine su pojeftinili i da uplatu koju sam poslala imam za dve godine. To me je baš obradovalo.

Uđem u stan i uplašim se! Iz dnevne sobe čujem: surpriiiiis, imamo dan dopusta, pa gdeeee si?  skuhali smo ti ručak. U sobi "zajahali" moj kompjuter. Izbrisali mi nekorištene ikone, premestili na drugu stranu, očistili disk, pogledali u Screen saver, da li mi znaju otkloniti grešku.(nisu znali u čemu je problem) Kliknu oni na Magicus i pitaju kakav ti je to portal, jel ga trebaš. Kažu da su gledali i gledali, pa nisu znali, da li da ga brišu ili ne?

Ajmeeee, viknem ja: to ne dirajte, tu se učim mudrosti.

Odem u kuhinju, kad preko celog stola pizza pojedena i ostavljen deo za mene. Obradovala sam se i uz gušt pojela. Popili kavicu, ispekla kesten, ali pošto im se je žurilo, spakujem im kao pravi kestendžija. I! odoooooše.

Nastade tišina i hlad u stanu.

Zašto nisu bliže? Zašto nisu ostali duže; nisam stigla ni da ih stisnem, ni da ih poljubim koliko bih želela.

I šta sada? Da spavam - ne spava mi se. Da spremam - to ću sutra. Da čitam - to vreme i užitak mi je rezervirano posle večernje šetnje, a pre spavanja.

I tako odlučim da ne mislim više ni o njima, ni o zubima, niti bilo čime što mi nepotrebno zaokupi misli i odlučim da sebe oraspoložim Otvorim Tavrickov članak: Kako smo prizivali duhove i od srca se nasmejem.

A sada mi Vivaldi po tihom svira i vama ispisujem ovaj redak.

A da sam se prepustila žutim mislima verovatno bi ispalo sve drugačije. Komentar od gospon Testa, koji mi je pre neki dan napisao a u vezi praznine, usamljenosti itd. mi je "opomena" da si ne dozvolim, da se zaboravim i takve situacije preuzmu vlast u svoje ruke nadamnom. Zato sam mu zahvalna. Jer maleni korak i tanka nit je u starijim godinama, do depresivnog stanja. I neprestano se o tome treba voditi računa.

Pišem ovde svega i svašta. Jedino što ne pišem o svome intimnom, sadašnjem životu, o mojoj malenoj porodici. O njoj nikome, ni po e-mailu sa kojima se dopisujem, niti po telefonu ne govorim, jer za tu intimnost, a iskustvo je lepo i ponekada manje lepo, nisam sigurna da bi im bilo po volji, bez obzira što se imena ne pominju, a prvenstveno što o tome pričam samo sa pojedinim znancima u živo. Danas sam napravila iznimku napisajući par stvari. I to je sve. To je moje najveće blago i čuvam ga od svake eventualne i male trunke praha.

Ne pišem da bih dobijala komentare pohvale niti palčeve (za palčiće da ih skupljam sam se samo šalila) Pišem da se družim sa vama dragim ljudima; sebe da zabavim na ovaj moderan način, jer me ispunjuje; pišem da iz svoga jednostavnog i skromnog života sa vama podelim iskustvo, a ako neko pronađe za sebe i samo jednu rečenicu koja mu se dopada, moje veselje je u toliko veće.

Eto kako je proteklo moje današnje dopodne. Da li kvalitetno ili ne, odvisno je od svakoga posebno. Kvalitetno je bilo kada sam bila u punoj snazi i od moga delovanja imala korist, društvo, zajednica, porodica. A trudim se da popunim tu prazninu i nedzvolim sebi da vrtim prstima.