Neki je čovjek našao jaje od orla i stavio ga pod kvočku. S pilićima se izlegao orlić koji je rastao poput pileta. Kvocao je i kokodakao; čeprkao je po zemlji tražeći crve; mahao je krilima i uspio je preletjeti nekoliko metara zrakom.
Godine su prošle. Jednog dana, orao, koji je u međuvremenu ostario, ugledao je iznad sebe veličanstvenu pticu u zraku. Kraljevskim dostojanstvom kružila je nebom gotovo i ne mašući svojim zlatnim krilima.
Začaran onim što vidi, upitao je : “Tko je to?”
“To je kralj ptica, orao”, reče susjeda. “On pripada nebu a mi pripadamo zemlji - mi smo kokoši.”
I tako je orao živio i uginuo kao kokoš jer je mislio da je i on kokoš.
Anthoni de Mello
“Pjev ptice”
Tags: Samorazvoj
bglavac
edin.kecanovic
