Evo i na tu temu da napišem nekoliko reči.

Poznato je koliko način govora može uticati na čoveka, njegov razvoj u mladima danima i kasnije.

Ne može se čovek uvek kontrolirati, no to bi trebalo biti jedna od lekcija, koja se neprestano mora ponavljati. Jer samo jedna reč može da izazove nepopravljive posledice, da rani čoveka, da ga obeshrabri i za izvesno vreme izbaci iz tira. Uvek poći od sebe, dali bi želeli da nama neko na grub način govori.

Pored psovki tu su i reči: strašno, užas, grozno, bedast, lud, nesposoban, budala, itd. to su reči koje imaju negativan zvuk, svoju težinu i deluju i na onoga kome je upućena i na onoga ko upućuje.

Izbegavati neprimerne reči, u razgovoru sa decom, prijateljima. Naravno kada je atmosfera opuštena, u odraslom društvu bude simpatično.

Lepo kaže poslovica: Ispeci pa reci.