Današnja Iridina provokativna misao me je inspirirala, da napišem moje kratko razmišljanje o partnerskim odnosima i njohovim roditeljima.

Šta se dogodi sa onim iskricama i treptaju u prsima, zbog kojega smo jedva čekali, da zaprosi našu ruku, čekali nestrpljivo izreći ono: "DA".

                         

Šta je to što ugasi tu iskricu i stvori suzicu. Puno je toga u životu što se prepreči i zahteva odgovornost i razum partnera.

 Razmišljajući tako o mladim parovima, a naravno imajući u vidu svoje iskustvo i iskustvo mojih roditelja, došla sam do neke spoznaje koju sam prenela mojoj deci, kada je bila prilika za to. Nisu komentirali (inače imamo diskusije :)) )  i to mi je bio znak, da su moje iskustvo razumeli i uzeli  kao nešto vredno, što će im možda poslužiti kao uzorak, za rešavanje njihovih problema ili problema njihovih poznanika ako se pojave.

Prva godina braka je lepa, puna nade i priželjkivanja; lep osećaj, da se nekome pripada. Brak je institucija, koja se mora negovati kao cvet, to svi dobro znamo. No ima jedan važan momenat koji se ne sme zanemariti i treba mu posvetiti posebnu  pažnju. A to je, odnos do partnerovih roditelja.

Ako se u samom startu uđe sa nekim otporom do njih, do ne prihvatanja ili što je najgore, okretati partnera protiv njih, je sigurno, da odnos tašte-zeta, snahe-svekrve, snahe-tasta itd., neće biti kvalitetan i samim tim partnerski odnos će početi sa nervozom. Posvetiti prvih godina  pažnju roditeljima. Poiskati sa njima one skupne točke, skupne interese ono zajedno što spaja ljude, a ne ono što razdvaja. Prvi pružiti ruku u znak želje za dobrim odnosima, je osobina dobrog i plemenitog čoveka. Steći poverenje odmah na začetku je veoma važno i za roditelje i za partnera.

                                         

 I sa svojim roditeljima se dolazi u konflikt, ali to je specifičan odnos i ne može se meriti niti sa jednim drugim. Zato uložiti maskimalan trud da se uspostavi korektan, pošten, pa i ljubeći odnos do njegovih/njenih roditelja. Kada se "dobije" taj "saveznik", problemi koji budu dolazili u toku života, moćiće se rešavati bezbolnije, razumevajuće. Problem neće imati takvu težinu, ako se zna, da se u blizini nalazi  neko ko nije direktno upleten, a emotivno je vezan i sa svojim bogatim životnim iskustvom će pomoći, ako ih se za to bude zamolilo; a ujedno i da oni osete sigurnost, kada budu nemoćni i potrebni nekoga za pomoć; a svakome od njih je želja da to budu deca. I kada se ta sigurnost oseti u oba smera, problemi će se rešavati jednostavnije. Porodica je nezamenljiva, ona je uz svoje članove i onda kada se je razočara ili napravi greška u životu.

                            

Da, postoje i prijatelji i prijateljice, bez kojih se ne može. Oni osmišljavaju čovekov život i dele sa njim dobro i slabo. Za njih se je spremno sve učiniti, žrtvovati se, da se dokaže odanost; iskazuju se emocije, empatično ih se sluša, jer ih se voli; želi se njihova privrženost. Sa njima se deli veselje. Na njih se može osloniti, njima se može verovti.

E na takav ili sličan način kada bi se pristupilo zadobiti poverenjenjegovih/njenih roditelja odmah na početku, život bi bio mnogo manje kompliciran. To znaju oni koji imaju lepe odnose a nije ih malo.

A, oni koji ne nađu taj stik, oni koji misle da će rešiti neslaganje "begom" od porodice, godinama muče i sebe i partnera i na kraju jedno od njih razdvojen između svojih roditelja i svoje ljubavi, koja se je začela odmicati, ne nađe puta iz te situacije, i problemi se produbljuju. Istina je i to, da mladi trebaju živeti odvojeno od svojih roditelja. Ali! ako su uslovi za život takvi, da se treba živeti skupa, da su roditelji iz ljubavi napravili i gnezdo za svoju decu, treba biti zahvalan i truditi se za dobre odnose.

                  

Uspostaviti lep odnos sa obitelji partnera nije glavni uslov za dobar začetak zajedničkog života, ali je to investicija za budućnost koja donosi plod; on/ona će osetiti zadovoljstvo i duševni mir. biće  zahvalan svom partneru, jer on/ona voli svoje roditelje. U suprotnom to će biti jedan od uzroka za svađu, grube reči, i beg iz kuće sve češći...

Ovo je samo jedan od "uslova" koji treba biti zadovoljen, a ima ih jako puno. Za svaki se treba posebno truditi. Nije komplicirano, kada se voli, i želi održati porodicu na okupu. A taj model  će poneti dečica sa sobom za svoje novo gnjezdo, ili pak uzeti uzorak svoji ljubećih roditelja do njihovih baka i deka i ostati u zajednici. To mora biti volja njihova, a moraju znati i svoje obaveze i odgovornosti.