U jednom dubokom oceanu,na samom dnu,između mnoštva alga živjela je vila mora u crvenoj kućici,napravljenoj od samih koralja....

Oko nje su plovile ribe ,,velike i male..morski su joj konjici donosili najljepše bisere,koje bi pronašli u školjkama..i njen je dom sav bio njima okićen...

Potpuno je ličila na lijepu ,mladu djevojku,jedino je umjesto nogu imala riblji rep..a on joj je i bio neophodan,,ako se željela kretati morskom modrinama......

Nije znala za svijet ljudi,i mislila je da van morskih dubina nema života..

Možda je to bilo malo i čudno,za jednu vilu...znala se ponekad  duboko zamisliti..govoreći naglas sebi:Zar je to sve..nemoguće da vani nema života..i pitala se ,ako ipak netko živi..kako li može izgledati..liči li na nju..ili ipak možda ne....

U takvom su joj razmišljanju prolazili dani,bivajuć pomalo tužna i osamljena..usprkos mnoštva raznolikih morskih stvorenja koja su se svim silama trudili da je zabave..

Ipak je ona bila kraljica morskih dubina...a oni samo njeni podanici...ali voljeli su oni nju...i rado su je služili...

Znala je samo ,da su povremeno neke vrste riba nestajale ..tako iznenada preko noći...i kad bi se ujutro probudila nije mogla dokučiti gdje su otišli..jer nitko se još nije vratio odatle..

Možda bi segonjena radoznalošću,jednom  i zaputila prema površini...ali bojala se ,da se više neće znati vratiti do svog dvorca...

(nastaviti će se)