1. Učitelj je došao na zemlju, rođen u svetoj zemlji Indijane, odrastao u tajanstvenim brdima istočno od Fort Weina.

2.Učitelj je učio o ovom svetu u javni školama Indijane i dok je rastao, na svom poslu automehaničara.

3. Ali, Učitelj je stekao učenja iz drugih zemalja i drugih škola, iz drugih života koje je živeo. On se sećao, i sećanjem postao mudar i jak, tako da su ostali videli njegovu snagu i dolazili su mu za savete.

4. Učitelj je verovao da ima moć da pomogne sebi i celom ljudskom rodu, i pošto je tako verovao, tako je i bilo za njega, pa su drugi videli njegovu snagu i dolazili mu da ih izleči od mnogih bolesti i spase nevolja.

5. Učitelj je verovao da je dobro za svakog čoveka, da misli o sebi kao o Božijem sinu, i pošto je verovao, tako je i bilo, pa su radnje i garaže u kojima je radio postale pretrpane i zakrčene ljudima koji su tražili njegovo učenje i njegov dodir, a ulice napolju, onima koji su čeznuli da makar njegova senka padne na njih, i promeni im živote.

6. Desilo se da su zog gomila, neki upravnici i poslovođe radnji tražili od Učitelja da ostavi svoj alat i ode svojim putem, jer je bilo toliko tesno da ni oni, ni ostali mehaničari nisu imali prostora za rad na automobilima.

7. Tako je on pošao iz grada, a ljudi koji su ga pratili, počeli su ga zvati Mesijom, čudotvorcem i, pošto su tako verovali, tako je i bilo.

8. Ako je naišla oluja dok je govorio, nijedna kap kiše nije pala na glave slušalaca, i poslednji u gomili je čuo njegove reči jasno kao prvi, bez obzira na munje i grmljavinu na nebu. A on je uvek govorio u alegoriji.

9. I rekao im je: „U svakom od nas leži moć da pristanemo na zdravlje i na bolest, na bogatstvo i na bedu, na slobodu i ropstvo. Mi smo ti koji svime upravljamo, a ne neko drugi“.

10. Jedan vodeničar je slušao i rekao: „To su lake reči za tebe Učitelju, jer si ti upućen, a mi ne, i ne moraš da radiš naporno kao mi. Čovek mora da radi da bi živeo na ovom svetu“.

11. Učitelj je odgovorio i rekao: „Jednom, živelo je selo stvorenja na dnu velike, kristalne reke.

12. Rečna strua je mirno tekla preko svih – mladih i starih, bogatih i siromašnih, dobrih i zlih, tekla je svojim sopstvenim putem znajući samo za svoje kristalno ja.

13. Svako je biće na svoj način prijanjalo na granje i stenje rečnog dna, jer je to bio njihov način življenja i svaki od njih je od rođenja učio da odoleva struji.

14. Ali jedno je stvorenje na kraju reklo: Umoran sam od prijanjanja. I ako ne mogu da vidim, verujem da reka zna kuda ide. Pustiću se i dozvoliću joj da me odnese kuda želi. Ovako prilepljen, umreću od dosade.

15. Ostala stvorenja su se smejala i rekla: Budalo! Pusti se i struja koju obožavaš će te odvući isprevrtanog i smrskanog preko stena, i umrećes brže nego od dosade.

16. Ali ih ovaj nije slušao, i udahnuvši duboko, pustio se i odmah bi prevrnut i tresnut o stenje.

 17. Kasnije, pošto je biće, ipak, odbilo da se prihvati za dno, struja ga je odbila slobodnog sa dna, i više ga nije udarala.

18. A drugo stvorenje nizvodno, za koje je on bio stranac, vikala su: Vidite čudo! Biće kao mi , a ipak leti! Gledajte Mesiju, došao je da nas spase.

19. A ovaj, nošen strujom, reče: Nisam veći Mesija od vas, Reka voli da nas uzdigneslobodne, samo ako se usudimo da se pustimo. Naš pravi posao je ovo putovanje, Ova pustolovina.

20. Ali oni su i dalje vikali : „Izbavitelj“ držeći se za stene, a kada su ponovo pogledali – on je otišao, ostavivši ih da pričaju legende o Izbavitelju.

21. I došlo je do toga da je on video da ga masa, dan za danom uzdiže sve više, neugodnija, bliža i strastvenija nego ikad, i videvši da ga primoravaju da ih leči bez odmora, da ih hrani neprestano svojim čudima, da uči za njih i živi njihove živote, otišao je jednog dana, sam, na vrh obližnjeg brda i tamo se molio.

22. I rekao je u svom srcu, Beskonačno Svetlo Biće, ako je ovo tvoja volja, neka me ova čaša pređe, dozvoli mi da odložim ovaj nemogući zadatak. Ja ne mogu živeti životom nekog drugog bića, pa ipak, deset hiljda me mole za život. Žao mi je što sam dozvolio da se sve ovo desi. Ako je to tvoja volja, pusti me da se vratim svojim mašinama i alatu i da živim kao drugi ljudi.

23. I glas mu se javio na vrhu brda, glas ni muški ni ženski, ni glasan ni tih, glas beskrajno ljubazan. I glas mu je rekao: „Ne moja, već tvoja volja neka bude ispunjena. Jer tvoja želja je za tebe moja. Idi svojim putem kao ostali ljudi i budi srećan na zemlji.

24. Čuvši to, Učitelj je bio zadovoljan, zahvalio de i pošao nizbrdo zviždućući neku radničku pesmicu. I kada su ga presreli sa svojim molbama, tražeći od njega da ih leči, poučava i hrani neprestano, i da ih zabavlja svojim čudima, on se nasmejao mnoštvu i ljubazno im rekao: „ Ja odustajem.“

25. Za momenat, gomila je bila Zapanjena od iznenadjenja.

26. A on im je rekao: „Ako čovek kaže Bogu da više od svega želi da pomogne svetu, bez obzira na cenu, a Bog odgovori i kaže mu šta mora da radi, da li bi čovek morao da radi šta mu je rečeno?

27. „Naravno Učitelju!“, vikala je gomila. „Moralo bi mu biti zadovoljstvo da trpi mučenja samog pakla, ako bi Bog to tražio.“

28. „Bez obzira na muke I težinu zadatka?“

29. „Čast je biti obešen, slava je biti prikucan za drvo i spaljen, ako je Bog tako tražio“, rekoše.

30. „A šta biste vi uradili“, reče Učitelj masi, „ako bi se Bog obratio lično vama i rekao: Naređujem da budete Srećni na svetu, sve dok živite! Šta biste tada uradili?“

31. A mnoštvo beše tiho, ni glasa, ni zvuk se nije čuo na padinama brda, ni u dolinama gde su stajali.

32. I Učitelj reče u tišini: „Na putanji naše sreće, naći ćemo učenje zbog koga smo izabrali ovaj život. To je ono što sam danas naučio i odlučio sam da vas ostavim sada, da idete svojom sopstvenom stazom, kako vam odgovara!“

33. I pošao je svojim putem, kroz gomilu i ostavio ih i vratio se svakodnevnom svetu ljudi i mašina.

Evo malo tapiciranja,ljepljenja tapeta,copy-pastovanja ali sta se moze kad se nema svoje a opet te to tudje zgrabi kao vlastito.

Naime volio bih odustati ali ocigledno ne mogu nadjacati brbljavca...........znaci kako odustati?

Odustati izgleda nije moguce sve dok se ne pronadje uzrocnik kretanja.Poznata prica o k...i i postenju. I svakako dugujem izvinjenje jednoj vjerujem dobroj osobi i moram reci da komplimente ne dajem jer i nisam mjerodavan a od slatkorijecivosti se strecnem jer sta ako ljubav dolazi iz zeludca.

Za ovo okrivljujem Baha jer da nije napisao Iluzije ni ja nebih opicio po odustajanju.