Potaknuta Ivaninom,pričom,i ja se podsjetih svog djetinjstva..Mi,djeca i šli smo ranim jutrom,sa pletenom košarom, po selu od kuće do kuće,obično je to bilo oko nove godine.Kad bi domaćin otvorio vrata,mi bi složno izdeklamirale:"Vama,dobro lito,nama dobru ruku...I svako je ponešto ubacio,u naše korpe,znalo se tu naći šarenih bonbona..jabuka...naranča..čokoladica..jaja..skromno ali od srca..a mi smo sretni išli kući..jer tad i jedna jabuka ili šareni bonbon bio je za nas pravo bogatsvo i razlog za sreću...lijepi običaj u Istri,koji se izgubio...
bglavac
edin.kecanovic
