Sretnu se bogataš i siromah. Bogataš počme zaobilazno da pritišče siromaha..hvali se ovim i onim i postepeno uvlači siromaha u klopku.A ti prijatelju,kako je kod tebe....koliko imaš zemlje?

Siromah:pa zavisi kako se gleda...kad više kad manje.

Bogatun:šta zavisi,pa znaš valjda šta imaš?

Siromah:zavisi od toga da li ležim ili stojim!

 

Sokrat je navodno rekao pri kraju:sad znam da ništa neznam!

To bi se moglo protumačiti da kad smo mladi onda nam je skupna točka stabilna a pri kraju vjerovatno oscilira.

Ni ja niš ne kapim i kad gledam Ostalo ostaju dvije solucije. Ovo što je napisano ili ono što nije napisano. Neki mudrac če reči da je ono što ja tvrdim da nije baš to što jeste. Evo tu pišee!! I zamisli ima pravo, dokaz.

Kad bih se svega ovoga riješio šta bi ovamo Ostalo. Pa možda jedna stara frekvencija...prije nego sam otvorio Markesa. Znači bez filozofije i sve se ovo nije dogodilo osim na nekoj poziciji skupne točke.

Šta reči o Internetu......pa to je ljudski produkt i kako bi rekli: koliko spolja toliko i iznutra. Nismo sveci. Previše se osvrčemo, pamtimo?

Mene je smorio jer se to čudo samo uvečava a ja se smanjujem i eto me opet u bogatunovoj klopci?