Svi dućani su negdje na ulazu u grad ... znači treba imat auto
treba i kombi ili kamion...za prijevoz do blizine kuće...
a treba bogme i onog malog s kariolom...za prijevoz od ceste do kuće
i treba nekog da to istovaruje i utovarjuje cijelo vrijeme

...a ja nemam ni auto...a ni vozačku .... a ni nikog za istovar...

i sve sam ja nekako riješila da nije povremeno ponestajalo materijala...a onda je trebalo zvat tatu da ode sa mnom do dućana..
i kupim ja vriću od 25 kg nečeg....a on uleti s autom u skladište ...ne možemo nosit ni on, a bogme ni ja baš nemam takvih namjera ...ulazim u skladište i tip me pita što trebam...a ja digla ruke i kažem:

- spasite me od oca!
...u tom trenu se moj otac sjeti da bi bilo bolje okrenit auto i počne se okretat između paleta punih pločica ...
cm amo...cm tamo...malko gurne paletu s pločicama s zadnjim branikom...pa pogura s prednjim branikom onu paletu ispred sebe...

...ljudi stali na vrata skladišta ...s nevjericom...i gledaju ... otvorenih usta... muk... nitko da progovori... odjednom jedan skoči...

- alooo da li si lud??? pa tu nema ni 3-4 m??? staniii

...moj se otac nije dao smesti...dok god nije okrenio auto u položaj kako njemu paše...

izletili ljudi iz skladišta...otvaraju palete...provjeravaju rubove pločica.... ja noktima kopam rupu u asfaltu da propadnem ispod...a moj otac smireno izlazi van i gleda ih u čudu

- šta Vam je...pa to je plastika...neće plastika ništa razbit