Emocije gneva ima bitno psihičko obeležje u težnji za napadom. Ona je izražena fiziološki, psihološki i fiziognomijski, ovim simptomima:

napregnutošću svih mišića, a naročito stezanje pesnica; ubrzanim radom srca; crvenilo lica zbog naglog labavljenja mišića krvnih sudova lica; upravo zbog njihove prepunjenosti krvlju; ispunjavanjem očnih jabučica krvlju i izbuljenošću  očiju koja je posledica toga; neobičnim sjajem očiju zbog hiperemije očnih jabučica; pojačanim i otežanim disanjem i napregnutošću pažnje u jednu stranu.

Prema Darvinu gnev kod životinja pokazuje se u tome što se naglo zategnu u najjačoj meri, svi mišići trupa i repa. zbog čega se rep ukruti i podigne u vis. Kod razljućenog psa mišići trupa su tvrdi kao kamen zbog jake zategnutosti, dok su kod psa koji se umiljava meki.

                       

Emocije gneva imaju velik broj oblika i varijacija po jačini. To su:

Jarost je najjači, životinjski stepen gneva a isto toliko i ljutnja i bes, koji se sravnjuju s takvim stanjem kod najljućih životinja, pa se zato kaže da su te vrste gneva "kratka ludila"

Negodovanje je najublaženiji i uljuđen oblik gneva - ljudski odgovor na nanetu uvredu, izraz nezadovoljstva bez napadanja.

Pretnja je pokazivanje gneva i neprijateljstva unapred i bez napada.

Svađa je gnevna razmena misli i osećanja.

Tuča je gnev ostvaren napadom.

Mržnja se razlikuje od negodovanja po tome što se kod nje neprijateljstvo ispoljava prema samoj ličnosti, a ne prema neodobrivim postupcima drugoga.

Nezadovoljstvo je slab stepen negodovanja ili mržnje. Izraz "krivo mi je" označava neostvaren gnev ili mržnju, i to stanje zadržava se kao duže neprijatno samoosećanje i muči čoveka.

                      

Prekor je osuda postupka s naklonošću i ljubavlju prema licu koje je učinilo taj postupak.

Ukor je blaži  oblik prekora; a pravedan gnev je dozvoljen ("neprijateljski") postupak prema bližnjem, jer je to  nužna samoodbrana.

Osveta je odvratna niska i podla, što zavisi od moralnosti pobuda kojima je rukovođena.

Kleveta je oblik osvete koju osuđuje moral svih naroda, jer je to čin nedostojnog izvrtanja istine, pa je zato na svim jezicima žigosana epitetima "niska" i "podla" a pesnici su je nazvali "otrovnom"

                        

Ljubomora je gnev na osnovu suparništva.

Zavist je trajno i skriveno stanje gneva prema jednom ili više lica kojima se zavidi; taj oblik gneva je rezultat sebičnosti koja muči zavidljivca potajno "ždere" ga i "jede" i ma koliko prikrivena, sama se odaje. Pesnik Ovidije, je ostavio o patologiji zavisti sledeće:"zavidljivac korača polako, on je bled, gleda ukoso, mršav, na njegovom licu nema osmeha, izuzev kada gleda kako drugi stradaju i pate."

Zluradost je vrsta trajnog gneva bliska zavisti, ali suprotna po smeru; u zavisti nekome je krivo kad mu je bližnji srećan i ima uspeha; a u zluradosti neko se naslađuje nesrećom drugoga.

Pakost je sitno i nemoćno pričinjavanje zla drugome krišom,  iza leđa ili uz pomoć drugoga i uživanje u tome.