Nebo je strpljivo, i može

 beskrajno dugo čekati,

 i  skupljati moje oslikane snove,

 koje jedino vile,koje  iz tvoga srca dolaze

  mogu sačuvati...

  Jedina...

  Ja, izgubljen u razmeđi  između

   bezdana i raja

   samo čekam

   pogled zjene tvoje duboke..

  Stvorismo most

  kojeg prijeći ne možemo,

   a ti bi k meni,

  i ja,

  o, tako bih neraskidivo

  pošao k tebi...

Pogledaj...Ta divna zmija našeg postanka

samo nama nije grijeh...

A zagrliti se ne možemo...

Znam...

Jedna malena vila

uporno sastavlja naše snove

 a mi  tugujemo

 jer mislimo

 da živimo

 a zapravo,

 tek, sanjamo...

 Ona to zna

 I uporno plete

 zlatnu mrežu

 budućeg postojanja našeg

 u kojoj će duše naše

  ljubav

  živjeti....